Ovo nije tekst koji će nam dati tri jednostavna rešenja kako da prebolimo nečiji odlazak. Ovo je realnost i podrška. Nije ključ problema u samom gubitku, već u emocijama koje u nama nastaju i osećanjima pri svakom podsećanju na tu osobu i sve divne momente sa njom.
Činjenica je da život ide dalje i da bi sa gubitkom trebalo da naučimo da živimo. Međutim, kako je to lakše izgovoriti no učiniti, u ovom tekstu se bavimo konkretnim koracima kako možemo da iznesemo smrt osobe koja nam je bila bliska.
POTREBNO JE ZAGRLITI STVARNOST
Ako nam je umrla bliska osoba, ta praznina će uvek ostati u nama. Psiholozi savetuju da se tada cilj pomeri sa preboleo/la sam na prihvatio/la sam. Vremenom naučimo da živimo bez te osobe. Iako nam nikako neće biti lako u početku, životni tok se nastavlja i važno je da znamo da smo potrebni živi i zdravi našoj porodici, prijateljima, deci, a najviše sebi. Da bismo bili dobri za druge, moramo prvo biti dobri za sebe, moramo negovati našu dušu.
Bol se vrati kada dođu važni datumi, poput rođendana i praznika, kada se neminovno sećamo te osobe i želimo da je kraj nas. To znači da je bol u nama, da i dalje postoji kao emocija koju smo vezali za taj gubitak, ali da smo je prihvatili i naučili da koračamo sa njom. Kako prolazi vreme, tuga ne nestaje, nego mi gradimo novi život oko nje.
NAKON SVAKE OLUJE DOLAZI SUNCE
Sa gubitkom bliske osobe možemo da se nosimo tako što ćemo prihvatiti gubitak i nakon određenog vremena lagano vratiti svoj život u kolosek zbivanja. Sve to bez forsiranja da nužno budemo presrećni nakon nekoliko nedelja, ali i bez potiskivanja tih emocija ako nas nešto zaista posle određenog vremena usreći.
Dozvolimo sebi da u ovim momentima prihvatimo sve emocije koje osećamo i nežno ih zagrlimo. Ne postoji priručnik za pravilno tugovanje, jer je to naš individualni proces i treba da preživimo taj period na način koji nama odgovara, ali da nije autodestruktivan ili destruktivan po druge. Zapamtimo, tuga kao i svaka druga emocija je tu da dođe i prođe.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
