Nirvana je pojam koji se koristi u budizmu i predstavlja stanje oslobođenja patnje i zemaljskih strasti. Ona predstavlja gašenje svih želja, na način na koji se gasi plamen sveće. Nirvana je najuzvišeniji krajnji cilj budističke prakse.
Ono što se gasi nije duša, ego ili pak identitet već trostruka vatra pohlepe, mržnje, zablude koja vodi ponovnom rođenju. Najjednostavnija definicija nirvane je kraj pohlepe, mržnje i zablude. Nirvana je transformisano stanje ličnosti koje karakteriše mir, duboka duhovna radost, saosećanje i prefinjena suptilna svest. Negativna mentalna stanja i emocije kao što su sumnja, briga, anksioznost i strah su odsutne iz prosvetljenog uma.
OSMOROČLANI PUT BUDE
Buda nirvanu opisuje kao istinu, slobodu, najveću sreću, zdravlje, ono što ne stari, mirno, uzvišeno, besmrtno, smirenje strasti, utočište. Put kojim se stiže do nirvane je plemeniti osmostruki put koji obuhvata: ispravno gledište, ispravnu nameru, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu svesnost i ispravnu sastavljenost.
ČETIRI PLEMENITE ISTINE
Učenje Bude o nirvani, izloženo u četiri plemenite istine, praktično je i iskustveno. Ono je dijagnoza ljudskih nesreća i prepisivanje leka, a nirvana je neposredan, jednostavan i konačan kraj problema običnog čoveka. Buda uviđa da ljudsku dukhu (tugu, patnju, stradanje) prouzrokuje tanha (želja, žeđ, žudnja), a da nasuprot dukhe stoji nirvana, koja je sukha (blaženstvo, najveća sreća). Takođe, Buda opisuje nirvanu kao stanje „ni bića, ni nebića”.
ŠTA BIVA SA ČOVEKOM NAKON SMRTI?
Problemi razumevanja se javljaju u vezi sa konačnom nirvanom. Kada se plamen žudnje ugasi, ponovno rođenje prestaje, a prosvetljena osoba se ne rađa. U ranim izvorima nema jasnog odgovora na pitanje šta se s osobom desilo. Buda je rekao da je pitanje gde se nalazi „prosvetljeni” posle smrti kao da pitate gde ide plamen kada se ugasi. Plamen, naravno, nikuda nije otišao. To je jednostavno proces sagorevanja koji je prestao.
ŠKOLE NIRVANE U BUDIZMU
Dva veka nakon Budine smrti, prvobitna jedinstvena budistička zajednica, sangha, je podeljena, kada su se budući mahajanisti, ranije mahasanghika — velika zajednica, odvojili od sthavira (starih). Vremenom su u novonastalim školama nastala različita tumačenja nirvane.
Pudgalavade su tvrdile da u nirvani i dalje traje neodrediva „osoba”— pudgala, koja nije ni istovetna sa skandhama, niti je potpuno različita od njih. Sthavire su ih smatrale jereticima, jer se, po njihovom mišljenju, ideja o pudgali nije slagala s doktrinom o anati — nesopstvo.
NIRVANA KAO NEUSLOVLJENA DHARMA
Škole sarvastivada i vaibhasika su vršile analizu dharmi — elemenata bivanja, zaključivši da je nirvana neuslovljena dharma, stvarnost po sebi, a posebne dharme su njena ispoljavanja. Samo je nirvana realna, a ne oni koji su je dosegli. Sauntrantika škola smatra da su dharme koje se mogu imenovati bar nominalno realne, a nirvana je njihovo utrnuće, odsustvo ili kasnije nebivanje. Teravadini tvrde da je nirvana pozitivna, naglašavajući njenu uzvišenost kao religijski cilj stremljenja arhanta.
MAHAJANA I BODISATVA
Mahajana smatra da su ciljevi arhanta ograničeni i sebični, jer ne pomaže čovečanstvu koje pati. Oni su uveli ideal bodisatve, mudraca koji dostiže nirvanu, ali se zbog dobrobiti drugih vraća u samsaru — večni tok rađanja, umiranja i ponovnog rađanja. Tako bodisatva živi duboku jednakost samsare i nirvane.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
