Statistički gledano, najčešći odgovor ljudi na pitanje šta je to što čini jedan dugoročni partnerski odnos uspešnim, jeste kompromis. Sigurno smo čuli nekolicinu puta rečenicu: Ključ dobrog braka je kompromis. Međutim, da li je to zaista tako?
KOMPROMIS PONEKAD ZAHTEVA ODRICANJE
Kao što je poželjno da kompromis doziramo u prijateljskim, poslovnim ili porodičnim odnosima, još važnije je da to bude i u partnerskim. Praveći kompromis u partnerskim odnosima mi se uvek nadamo da ćemo ga dobiti zauzvrat. Shodno tome, odričemo se nekih nama važnih stvari i očekujemo da ćemo održati dugoročni partnerski odnos, što je uglavnom nemoguće s obzirom na to da sa odricanjem dolazi bol, tako da taj odnos više nije mesto gde se osećamo dobro.
KOMPROMISI I KOMPATIBILNOST
Najvažnija stavka za bilo koji odnos, posebno partnerski, gde većinom pričamo o planiranju zajedničke budućnosti, jeste kompatibilnost. Nju ne treba da forsiramo u odnosima sa drugima, ako evidentno ne postoji. Biti kompatibilan sa nekim znači biti na istoj strani, znači mi zajedno želimo i težimo istim vrednostima i ciljevima. Kada pak to nije slučaj i nama se razilaze neke od težnji, pronalazimo najbolje moguće rešenje kojim ćemo oboje biti zadovoljni. Kroz asertivnu komunikaciju postižemo ovo, a da ne povredimo ili oštetimo u bilo kom smislu drugu stranu.
NEKAD JE KOMPROMIS ŽRTVA
U partnerskim odnosima kompromis je žrtva. Kada se neko žrtvuje, uvek svesno ili nesvesno očekuje nešto zauzvrat. Na primer: Ja sam uradio ovo za tebe, sada ti treba ovo za mene. Sigurno smo se susreli sa ovom rečenicom više puta u životu. Čak i sam pojam kompromis kada je nastao, kompatibilnost nije bila neophodna za brak, tada je kompromis služio da bi održao odnos i da bi taj brak trajao zauvek. Sve su to radili partneri, pristajući na razne nekompatibilnosti koje su od krucijalne važnosti.
DOGOVOR KUĆU GRADI
Pozitivna stvar je što postoji alternativa za često pravljenje kompromisa, a to je dobar dogovor. On podrazumeva da se dve strane ne odriču nečeg što jako žele, već nalaze rešenje iz kog će oboje izaći srećni, mirni i zadovoljni. Tako nećemo krenuti iz tačke interesa prema ljudima, već iz tačke ljubavi.
U suprotnom, kada drugi ljudi čine kompromis zbog nas, mi u tom odnosu nismo voljeni. U takvom odnosu pristaje se na bilo šta i zato često čujemo: Bolje išta nego ništa. Kada naučimo da ne prihvatamo manje od onog što zaslužujemo, manje ćemo kompromisa praviti.
U partnerskim odnosima od velike važnosti je da budemo sa partnerom koji na isti način gleda na budućnost i pored kog se ne odričemo stvari koje su krucijalne za nas. Pristajanje na česte kompromise nije nešto što može da opstane dugoročno, a da se mi osećamo dobro i ispunjeno.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
