Tag: odnosi

Razlike između egoiste i egocentrika

Razlike između egoiste i egocentrika

Sa kolikom sigurnošću možemo reči da umemo da prepoznamo egoistu i egocentrika? Da li smo uopšte svesni koje osobe zavređuju koji epitet? Razlika između egoistične osobe i egocentrika zasigurno postoji.     EGOISTA NIJE NEGATIVAC Živimo u vremenu u kom egoiste doživljavamo kao loše osobe. 

Kako uneti novine u dugogodišnju vezu i sprečiti monotoniju?

Kako uneti novine u dugogodišnju vezu i sprečiti monotoniju?

Toliko dugo sedimo jedni pored drugih i ne znamo šta bi smo više rekli. Zar je moguće da osobu koju toliko dugo poznajemo i volimo posmatramo kao potpunog stranca. Nema više šta da se kaže, sve je rečeno, pokušavamo da prekinemo neprijatnu tišinu, ali bezuspešno. 

Kompromisi u partnerskim odnosima

Kompromisi u partnerskim odnosima

Statistički gledano, najprisutniji odgovor ljudi na pitanje šta je to što čini jedan dugoročni partnerski odnos uspešnim, jeste kompromis. Sigurno smo čuli nekolicinu puta rečenicu: Ključ dobrog braka je kompromis. Međutim, da li je to zaista tako?

 

 


Kao što je poželjno da kompromis doziramo u prijateljskim, poslovnim ili porodičnim odnosima, još važnije je da to bude i u partnerskim. Praveći kompromis u partnerskim odnosima mi se uvek nadamo da ćemo ga dobiti zauzvrat. Shodno tome, odričemo se nekih nama važnih stvari i očekujemo da ćemo održati dugoročni partnerski odnos, što je dosta nemoguće s obzirom na to da sa odricanjem dolazi bol, tako taj odnos više nije mesto gde se osećamo dobro.

 

 

 

KOMPROMISI I KOMPATIBILNOST

Najvažnija stavka za bilo koji odnos, posebno partnerski, gde većinom pričamo o planiranju zajedničke budućnosti, jeste kompatibilnost. Nju ne treba da forsiramo u odnosima sa drugima, ako evidentno ne postoji. Biti kompatibilan sa nekim znači biti na istoj strani, znači mi zajedno želimo i težimo istim vrednostima i ciljevima, a kada pak to nije slučaj i nama se razilaze neke od težnji, pronalazimo najbolje moguće rešenje kojim ćemo oboje biti zadovoljni. Kroz asertivnu komunikaciju postižemo ovo bez da povredimo ili oštetimo u bilo kom smislu drugu stranu.

 

U partnerskim odnosima kompromis je žrtva. Kada se neko žrtvuje, uvek svesno ili nesvesno očekuje nešto zauzvrat. Na primer: Ja sam uradio ovo za tebe, sada ti treba ovo za mene. Sigurno smo se susreli sa ovom rečenicom više puta u životu. Čak i sam pojam kompromis kada je nastao, kompatibilnost nije bila neophodna za brak, tada je kompromis služio da bi održao odnos i da bi taj brak trajao zauvek. Sve su to radili partneri, pristajući na razne nekompatibilnosti koje su od krucijalne važnosti.

 

Pozitivna stvar je što postoji alternativa za često pravljenje kompromisa, a to je dobar dogovor. On podrazumeva da se dve strane ne odriču nečeg što jako žele, već nalaze rešenje iz kog će oboje izaći srećni, mirni i zadovoljni. Tako nećemo krenuti iz tačke interesa prema ljudima, već iz tačke ljubavi.

 

 

U suprotnom, kada drugi ljudi čine kompromis zbog nas, mi u tom odnosu nismo voljeni. U takvom odnosu pristaje se na bilo šta, zato često čujemo: Bolje išta nego ništa. Kada naučimo da ne prihvatamo manje od onog što zaslužujemo, manje ćemo kompromisa praviti.

 

 

U partnerskim odnosima od velike važnosti je da budemo sa partnerom koji na isti način gleda na budućnost i pored kog se ne odričemo stvari koje su krucijalne za nas. Pristajanje na česte kompromise nije nešto što može da opstane dugoročno, a da se mi osećamo dobro i ispunjeno.

 

TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ

Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.