Na našim prostorima ljudi su još uvek skeptični kada je u pitanju kiropraktika. Smatraju je nadrilekarstvom. Ona je u svetu priznata grana medicine koja na prirodan način, bez upotrebe lekova pokušava da spreči i izleči probleme ljudi koji se odnose na bolove u vratu, kičmi, zglobovima…
ŠTA JE KIROPRAKTIKA?
Kiropraktika predstavlja ručno korigovanje položaja zglobova, pršljenova, mekih tkiva. Može pomoći da se eliminiše bol, ukočenost i napetost u zglobovima i mišićima, dovođenjem segmenata u fiziološki položaj. Prva škola kiropraktike osnovana je 1897. godine i nazvana je Palmerova škola, po Palmeru. Tada je kiropraktika i dobila ime, izvedeno iz reči chiros-ruka i praxis-raditi, što bi značilo uraditi rukom.
Koreni današnje kiropraktike nalaze se i u tradicionalnoj kineskoj medicini, prema kojoj struktura svakog tela određuje njegovu funkciju. Ukoliko dođe do promene strukture, dolazi do blokade (gubitka pokreta), i na tom mestu bloka do prekida toka životne energije i do pojave bolesti. Kiropraktika spada u manipulativne tehnike. Zadatak kiropraktora je da uoči blok, da ga manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otkloni neuro-fiziološki blok na određenom nivou, pa da se nakon toga telu pruži mogućnost da počne prirodni proces izlečenja. Samim tim bol nestaje ili se smanjuje, a ako je u pitanju kičma – uočava se znatno veća pokretljivost.
U ranijem periodu kiropraktika nije smatrana naučnom metodom lečenja, kako zbog neobaveštenosti, tako i činjenice da su se kiropraktikom bavili zdravstveno neobrazovani ljudi. Tek pre 50 godina, od kada se kiropraktikom bave medicinski obrazovani ljudi, desile su se velike promene unutar same profesije, a promenio se i odnos zdravstvenog sistema prema njoj. Danas se uloga kiropraktike u tretmanu bola u vratu, krstima, zatim kod muskuloskeletnih poremećaja ne može negirati. Najviše sredstava izdvojeno je za proveru efikasnosti kiropraktike u tretmanu lumbalnog sindroma. Kičma, bol u leđima i njegova terapija se ipak najviše vezuje za pojam kiropraktika.
TEGOBE I KIROPRAKTIKA
Najčešći razlozi zbog kojih ljudi odlaze kod kiropraktičara jesu glavobolje, bolovi u vratu, smanjena ili bolna pokretljivost u vratnom delu kičme, osećaj težine u kičmi, bolovi koji se šire ka ramenima/rukama, trnjenje u rukama i nogama, vrtoglavice, bolna kičma u grudnom delu, bol u donjem delu leđa (lumbago, išijas, spondiloza…) diskus hernije, diskopatije, bolno ustajanje, sedanje, ležanje, kriva kičma – skolioza, kifoza.
ZAŠTO JE KIROPRAKTIKA VAŽNA?
Kiropraktika se preporučuje kako zdravim, tako i bolesnim osobama. Važna je za poboljšanje zdravlja kičme i izbegavanje povreda. Bitna je za sportiste, kako one profesionalne tako i sve ljude koji se rekreativno bave njime, za ljude koji većinu radnog vremena provode u kancelariji, prevoznom sredstvu.
Kiropraktičari su stručni u manuelnoj manipulaciji kičme, ali i obučeni da preporuče terapeutske i rehabilitacione vežbe i da daju savete o ishrani, vežbanju i načinu života. Smernice kao što su pravilna ishrana, pravilne tehnike podizanja i kretanja, pravilna izvedba vežbi mogu ojačati kičmu i potencijalno pomoći da se izbegnu ozbiljne povrede i hronični bol.
Svaki dobar kiropraktičar obavezno pri radu primenjuje osnovni princip prvo ne naškoditi – primum non nocere. Kiropraktika se smatra bezbednom ukoliko se pravilno primenjuje, ali se ipak (kao i kod drugih terapijski pristupa) mogu pojaviti komplikacije. Postoji mogućnost oštećenja vratne arterije na vratu. Oni koji ne smeju da se na ovaj način leče su osobe koje boluju od osteoporoze, kao i oni koji su u prethodne tri godine imali težu operaciju srca, pluća ili želuca.
Ograničenja za rad kiropraktora su prelomi kostiju, neke sistemske bolesti, pacijenti sa kardiovaskularnim problemima i tumori. Svi problemi sa bolovima u kičmi imaju veze sa dislokacijom kukova, jer su oni temelj. Tako dolazi do pomeranja kičme, diskus hernije, spondiloze, išijalgije.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
