Pojam fotografije se koristi slobodnije s obzirom na to da se kroz istoriju fotografija raznoliko tumačila. Fotografija kao vrsta medijuma stara je 200 godina i za vreme tog perioda, naglo se razvijao proces razvijanja fotografija, od glomaznih foto-aparata odnosno kamera, do najpraktičnijeg načina slikanja – mobilnih telefona. No, koreni fotografije sežu čak od četvrtog veka pre nove ere, u vreme Aristotela. Naime, čuveni grčki filozof se služio principima kamere opskure, a na taj način se slika projektuje kroz malu rupu. Slika sveta je često obrnuta naopačke i iskrivljena kroz takvu kameru. Dakle, pretečom fotografije se može smatrati opskura.
ISTORIJA FOTOGRAFIJE
Pronalazačima fotografije i foto-aparata kakve danas poznajemo smatraju se Džozef Nisefor Nijeps i Luis Dager. Oni su eksperimentisali prvo sa fotografijom srebrnog hlorida i halogenida. Prva fotografija pejzaža je upravo napravljena od strane njih, a nastala je 1826. godine, a da bi se sprečilo potamnjenje pri izlaganju svetlosti, strpljivo su čekali osam sati da bi se mutna slika pojavila na papiru.
Pejzaž je predstavljao selo na istoku Francuske. Nakon pejzaža, jedan od prvih vrsta fotografije je dagerotipija – slika koja se dobija direktno na srebrnoj ploči, a nosi ime upravo po izumitelju Luisu Dageru. Prvi selfi ikada napravljen je konstruisan 1839. godine od strane Roberta Kornelijusa korišćenjem dagerotipije. Ovo otkriće predstavljeno je 19. avgusta 1839. godine, a ovaj datum je izuzetno važan jer je to dan kada se obeležava rođendan fotografije, a proslavlja se širom sveta.
Nekoliko godina kasnije, Vilijam Henri Foks Talbot osmislio je proces kalotipije – proces koji omogućava fotografima da naprave negative za stvaranje više otisaka odnosno pozitiva. To je činio postavljanjem papira prekrivenim srebrnim hloridom u opskuru. Jednu od ključnih tačaka u razvoju moderne fotografije ima godina 1851. kada je Frederik Skot Arčer izumeo kolodijum mokre ploče koji daje negativnu sliku na providnoj ploči od stakla. Kolodijski proces koristio se za portrete od kalaja u štamparskoj industriji sve do početka 20. veka. Džejms Klerk Maksvel uspeo je da održi fotografiju na papiru što duže bez straha da će izbledeti, tako da je prva fotografija u boji nastala 1861. godine. Kodak, poznata američka kompanija, razvila je prvu kameru za širu upotrebu, a kasnije u saradnji sa kompanijom Agfa, razvija prvi film u boji 1935. godine.
FOTOGRAFIJA DANAS
Fotografija se uzima i kao umetnički poduhvat ili alat i danas je sopstvena umetnička forma, a predstavljala je inferiornu konkurenciju slikarstvu i slikarima. Slikari su nekada bili zaduženi za portrete ljudi, ali pojavom fotografije, ova delatnost je bila zamenjena, tako da su mnogi slikari u svoj repertoar uveli i kamere. Zanimljivost vezana za fotografiju jeste portfelje u vidu umetničkog akta odnosno erotskih fotografija koje su se pravile kako sredinom 19. veka, tako i danas. Malo fotografa je danas u stanju da pravilno hoda uskom linijom između estetike i erotike kada su u pitanju slike.
Instant fotografiju izumeo je Edvin Herbert Land. Godine 1948. je predstavljena prva polaroid kamera za instant film – Land Camera 95. Kasnije ova korporacija radi na poboljšanju crno-belog filma i sofisticiranih, jeftinih i brzih kamera. Polaroid je 1963. godine predstavio film u boji, a potom stvorio kultnu kameru na sklapanje 1972. godine – SX-70. Slede kamere sa dizajnom kliznih kutija. Objektiv je postavljen u prednju kutiju, a manja kutija je kliznula u zadnju kutiju. Ploča sa senzorima se stavlja u kameru, poklopac ploče se uklanja i kreće ekspozicija. Tako dolazimo do sredine osamdesetih godina prošlog veka kada su nekoliko kompanija radile na izradi digitalnih foto-aparata. Kanon je prvi ostvario uspeh i demonstrirao je digitalni foto-aparat 1984. iako nikada nije komercijalno prodavan. Danas je sve jednostavnije jer većina mobilnih uređaja ima ugrađene kamere.
Duga istorija fotografije od Aristotela i opskure, preko negativa, do mini-kamera u telefonima, pokazuje koliko je fotografija zapravo revolucionaran izum.
TEKST: ANA ADAMOVIĆ
Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.
