Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života, zahvata gotovo sve psihičke funkcije i traje čitavog života.
ŠTA ZNAMO O AUTIZMU?
Jedan od najistraživanijih problema današnjice jeste autizam. Međutim, uprkos mnogobrojnim istraživanjima odgovor na određena pitanja vezana za autizam ostaju i dalje nepoznanica.
Činjenica je da autistično dete ne doživljava svoju okolinu na standardan način.
Jedna od karakteristika deteta sa autizmom je odsustvo radosti i komunikacije, što dalje nužno vodi u izolaciju, koja ne treba da se dopusti. Jer, iako se kod njih neće javiti osećaj radosti u datom momentu, mi taj osećaj možemo izmamiti kroz igru. Svako dete najbolje uči kroz proces igre. U svakoj igri postoji radost interakcije ukoliko ste usmereni jedno na drugo, i kada se ostvari određena komunikacija, treba znati prepoznati reakciju, koja neće uvek biti verbalizovana, i najvažnije, treba umeti i znati čekati.
Najčešći problemi u ostvarivanju komunikacije kod autistične dece su:
Neprimeren izraz lica i neuobičajna upotreba gesta,
Neuspostavljanje kontakta očima,
Nedostatak uzajamnog ili zajedničkog fokusa pažnje.
Deca sa autizmom imaju različite promene u ponašanju. Neka deca su povučena, dok su kod druge dece prenaglašene aktivnosti. Pored promena u ponašanju, važne su promene u pažnji koja utiče na socijalnu komunikaciju i socijalni razvoj. Takođe je karakterističan smanjen prag bola.
UKLJUČIVANJE AUTISTIČNE DECE
Učenici sa autizmom često imaju teškoće da usmere svoju pažnju na ono što je bitno, ili da svoju pažnju usmere na ograničeni deo okoline ili deo predmeta. Kako posebne škole za decu sa autizmom ne postoje kod nas, uključivanje dece sa autizmom u osnovne škole podrazumeva ispunjavanje određenih uslova, a to su:
Svi nastavnici i stručni saradnici koji su uključeni u rad sa decom sa autizmom treba da se ustručno usavršavaju,
Metodi, načini i programi izvođenja nastave treba da se prilagode detetovim potrebama,
Veoma je važna komunikacija i saradnja sa roditeljima.
Važno je detetu obezbediti mogućnost da se obrazuje, da bude uključeno u proces obrazovanja i socijalizacije. Autizam ne treba da postane hendikep ni za dete ni za roditelja. Detetu treba zadovoljiti potrebe poput igranja, odlaska u park, igralište…
PODRŠKA JE VAŽNA
Na prvom mestu treba osloboditi roditelja od dogovornosti za detetov autizam. Roditelj treba da dobije podršku od psihologa, pedagoga, rehabilitacionog osoblja. Ako se život prihvati sa razumevanjem za situaciju u kojoj su se roditelji našli, onda će i svakodnevni život izgledati normalno, porodica će da funkcioniše na što bolji način. Roditelj će imati vremena i za svoje aktivnosti, moći će i da se posveti drugoj deci, a takođe će moći da izgradi blizak odnos sa svojim detetom koje ima autizam.
Autistična deca su poseban svet, svet za sebe, a taj sve najbolje znaju njihovi roditelji.
Deca sa autizom su deca koja imaju visok prag senzibiliteta, osećanja, ljubavi. Dete koje se kao i svako ostalo dete vezuje za svoje roditelje, drugare, okolinu. Podstaknimo decu da se igraju sa njima, da se sa njima druže, uključe ih u svoje igre, rođendanske proslave. Neka počne lagano osvešćenje svih nas, a pre svega celog društva kao jedne velike jedinke.
Uputimo im osmeh, ruku prijateljstva i osećaj razumevanja, jer to su stvari koje nemaju cenu.
TEKST: GORDANA SEČEVIĆ
Gordana Sečević je diplomirani sociolog i majka dva dečaka. Voli putovanja, upoznavanje drugih kultura i običaja. Obožava strane jezike i zato je završila studije za nastavnika španskog jezika, dok se trenutno obrazuje na master studijama anglistike.
