Ljudi su od davnina tumačili svoje snove. Pre pojave naučnih misli i metoda o snovima, pojedinci su na različite načine pokušavali da saznaju šta simboli koji se javljaju u njihovim snovima znače. Naučnik i psihijatar koji je prvi počeo da se bavi tumačenjem snova na osnovu naučnih metoda bio je Sigmund Frojd.
FROJD I TUMAČENJE SNOVA
Sigmund Frojd i njegova knjiga Tumačenje snova, predstavljaju prekretnicu u proučavanju snova. Frojd se na početku bavio tumačenjem sopstvenih snova, a zatim i snovima svojih pacijenata. Po Frojdu, naši snovi su uvek izazvani nekim događajem posle kojeg još nismo prespavali noć. Prema ovome, izvori naših snova jesu različiti segmenti naše dalje ili bliže prošlosti, i da bi se san javio, oni treba da se povežu sa nekom situacijom ili osećajem koji se javio na dan nastanka tog sna.
SADRŽAJ SNA
Frojd je smatrao da svako ima neke želje za koje ni on sam ne bi želeo da zna, niti iko na ovom svetu. Zbog toga se javljaju mehanizmi koji štite nas same od takvih želja, tako što maskiraju i menjaju sadržaj koji nam deluje jako nerazumljivo i teško. Kako bi napravio razliku između prerušenog i stvarnog materijala koji se javlja u snovima, Frojd uvodi manifestni sadržaj sna (sadržaj kakvog se sećamo) i latentni sadržaj sna (potisnuto značenje sna do kojeg dolazimo putem različitih tehnika). Naglasak je na tome da se svaki san razumeva i interpretira s individualnog stanovišta.
SIMBOLI U SNU
Frojd je verovao da simboli sna nisu konstantni, ali je ipak govorio o simbolima koji najčešće imaju određeno značenje. Levo najčešće ukazuje na nešto loše, dok desno ukazuje na dobro. Odlazak na put simbolizuje smrt. Izlazazak iz vode, kupanje u jezeru ili moru, simbolizuju rođenje. Kralj simbolizuje oca, kraljica majku, a gamad braću i sestre, princ/priceza simbolizuju snevača.
Frojd se najčešće koristio simbolima kada je govorio o tipičnim snovima. To su snovi za koje se pretpostavlja da imaju isto značenje za sve ljude.
Od Frojda do danas, mnogi psihoanalitičari su korigovali originalnu Frojdovu misao o snovima. Međutim, doprinos koji je dao ovoj temi je od neizmernog značaja, a celokupno svoje učenje o njima sumirao je u jednoj definiciji: San je prikriveno ispunjenje jedne potisnute želje.
TEKST: ANDRIJA RADONJIĆ
Andrija Radonjić, student četvrte godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu i volonter u Psihološkom savetovalištu za studente SKC-a Niš. Uživa uz dobru knjigu, razgovor sa prijateljima i plivanje. Strastveni je navijač Crvene Zvezde. Želja mu je da kroz par godina karijere otvori svoje psihološko savetovalište.
