Ivo Andrić je, zajedno sa Milošem Crnjanskim, najznačajniji pisac 20. veka. Svoj put pisanja započeo je uoči Prvog srpskog rata u duhovnoj klimi moderne. Prošao je kroz burno posleratno razdovblje modernizma, da bi stigao do obnovljenog doba realizma. Svoj književni rad je nastavio i nakon Drugog svetskog rata, kada je i dobio prestižna svetska priznanja. Prvi veliki sjaj Andrićevog stvaralačkog duha doći će u lirskim zapisima u delu Ex Ponto.
Intuicijom do naredne kreacije
Svako od nas ima moć intuicije, koja nas štiti, navodi i usmerava. Važno je da znamo da ona nije za odabrane, ljude isključivo povezane sa precima ili nebesima. Intuicija je kao i mišić, ona se vežba.
Tragedija – antička grčka umjetnost
Tragedija kao pozorišni i književni žanr nastala je u antičkoj Grčkoj krajem 6. v. p. n. e, a svoj vrhunski oblik doživjela je u 5. v. p. n. e. u Atini. Nastala je iz svečanosti posvećenih bogu Dionisu, bogu vina, plodnosti, raspusnosti i života. Tri najznačajnija starogrčka tragičara su Eshil, Sofokle i Euripid.
Arhetip kreativne rane
Današnja epizoda je veoma lična i u njoj prikazujem svoj put, kao i koliko sam se dugo i tvrdoglavo trudila da ne čujem svoj unutarnji glas, te ne krenem u realizaciju svojih talenata, ali i do čega me je to u životu dovelo.
Antun Gustav Matoš – hrvatska moderna poezija
Od južnoslovenskih književnosti jedino je u hrvatskoj postojao pravi pokret moderne. Programski tekstovi zalažu se za preporod literature. Zaokret u kulturnom i društvenom životu je na pomolu. No, moderna time niti počinje, niti se završava. Pojaviće se jedan od najboljih predstavnika moderne uopšte – Antun Gustav Matoš. Pokretu nije predan, ali njegova dela opisuju novu, modernu poetiku.
Umetnost u Srbiji
Vostani, umetniče, davno si zaspao, u mraku ležao – sad se probudi! Svako ko je makar malo svestan koliko je značajna umetnost u Srbiji, bar jednom iz očaja zaželi da napravi neki sličan poklič. Da dozove davno zaspale šumanoviće, prediće, lubarde, crnjanske, andriće, selimoviće… Oni postoje još uvek i čuju naša dozivanja, i probudili bi…
Kakav je značaj Pulicerove nagrade?
Davne 1917. godine, u čast mađarsko-američkog novinara i izdavača, dodeljena je prva Pulicerova nagrada. Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, koji je nakon smrti sav imetak ostavio Univerzitetu Kolumbija, koji i dan-danas, jednom godišnje, uz 10.000 američkih dolara deli nagradu najostvarenijim novinarima, književnicima, fotografima i muzičkim kompozitorima.
Savršene nesavršenosti – najlepši citati
Ovo su pažljivo i istančano odabrani citati ljudi koji su menjali pogled na svet. Ili možda to još uvek rade? Baš ovi, izdvojeni su da možda nekome otvore nove puteve raznolikosti, neke uteše, ohrabre ili motivišu. Tu su i da nam ukažu na to da ne moramo biti savršeni kako bismo ostavili svoj trag i svedočanstvo.
Umetnik i njegova publika
Vrlo retko ćemo naići na umetnika koji svojoj umetnosti pristupa racionalno. Teško je sopstveno umetničko delo posmatrati kao kakav proizvod koji treba plasirati na tržištu. Umetnici se prepuštaju instinktu, kreativnom zanosu – talentu. Koja god umetnost bila u pitanju, ona na svetlost dana najčešće dolazi vođena autorovim osećanjima, maštanjima ili pogledima na svet. Ovakav pristup…
Moda u serijama i filmovima
Moda je nešto istančano i prepoznatljivo. Možemo je videti u našoj okolini, svetu, modnim revijama ili filmovima. Ona kroz film ili seriju ostavlja trag na sve gledaoce, a da toga nekada i ne budu svesni. Ona diskretno, ali veoma snažno, pojačava notu autentičnosti filma. Tada postaje naša inspiracija.