ehnologija kojom se koristimo je naš odraz. To je produžetak kojeg mi nismo svesni jer su nam čula otupela na uzrok nadražaja. Svaki naš produžetak, u tehnološkom smislu, smatra se samoamputacijom. Telo pribegava toj samoamputaciji kad sposobnost percepcije nije u stanju odrediti ni izbeći uzrok nadražaja. Pojavom tehnologije čovek je produžio i postavio van sebe živi model srednjeg nervnog sistema. Svaki pronalazak ili tehnologija, produžetak su ili samoamputacija naših fizičkih tela. Posmatrati, opažati ili upotrebljavati produžetak u tehnološkom obliku znači prihvatiti ga. Danas je došlo do toga da čovek sam stvara produžetke – od pesnice do atomske bombe.

Dokazano je da redovno upražnjavanje fizičke aktivosti dovodi do poboljšanja određenih procesa u organizmu fizički aktivnih osoba. Neki od tih procesa su metabolizam ugljenih hidrata i masti i hemokoagulacioni procesi. Takođe, fizička aktivnost pozitivno utiče na funkcionisanje imunog sistema, poboljšanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja uopšte. S obzirom na to da je jasan pozitivan uticaj fizičke aktivnosti u prevenciji mnogih oboljenja, svedočimo povećanju interesovanja za njen doprinos i u ublažavanju psihičkih problema. Osim toga, svedoci smo i momenata kada se fizičkoj aktivnosti usprotivi anksioznost.

Postavi li se pitanje: Šta je čovek? – mnogi će, bez obzira na to imaju li nekakvo filozofsko predznanje, nastojati da izvedu izvesne definicije koje se zasnivaju na duhovnom razlikovanju čoveka od ostalih živih i neživih bića. Čovek je biće koje govori, koje ima razum ili svest. Ono je biće koje ume smisleno da izrazi i drugima prenese strasti svoje duše. Biće koje na osnovu svega rečenog stvara i održava zajednice u kojima može da realizuje sebe. Čovek je sve ono što, dakle, životinja, homunkulus ili mašina, nisu. Da li je čovek u službi roda i pola? To pitanje povlači sa sobom pitanja o rodu i polu, o prioritetnoj kategorizaciji i ugruboj klasifikaciji ljudi. To dalje povlači enormne probleme nejednakosti i kršenja ljudskih prava.

Određenom mediju dajemo prednost. Pomoću sadašnjosti se objašnjava prošlost. Čoveka naviknutog na usmenu tradiciju pronalazak pisma poremetio je isto onoliko koliko i audio-vizuelna kultura čoveka naviknutog na štampu. Šok je taj prelazak iz jednog u nešto poptuno drugo, novo i čudno. Sve nade se polažu u novi medij. Veruje se da novi medij koji vlada jeste nešto najbolje što je čovek mogao da izmisli.

Neuredan život, siromaštvo i zdravstveni problemi, učinili su da se pesnik povlači u svoju tišinu. Da se povlači u prostore svojih snova i da motri na svet iz kafanskog ugla. Učinili su da se vremenom razboli i da, zagledan u dno sebe, peva o budućnosti svoje smrti. Dotada neslućeni pesimizam, drugačiji od francuskih parnasovaca i bodlerovski obojenog simbolizma, doneo je srpskoj moderni Vladislav Petković Dis.

Pitanje za šta ćemo se angažovati nikada nije isključivo stvar naše odluke. Naše želje i vrednosti formiraju se u društvu u kome živimo, odnosno koje postavlja granice našem individualnom angažmanu. Nekada se razmišljalo – ako ženama date pravo glasa onda se gubi struktura društva i u redu je da umesto njih odlučuju njihovi očevi, muževi ili braća. Argument zbog kog…

Ulje na platnu romantizma, umetnika Kaspara Davida Fridriha, u vidu slikarskog remek- dela Lutalica iznad mora magle, predstavlja puku metaforu nadolazeće neizvesne budućnosti. Beznačajnost pojedinačnog čoveka, onog u mrko-zelenom kaputu i nagomilana emocionalna energija u 3. maju Franciska Goje, najavljuju neminovnu pobunu protiv kanonskih stega.Haris Rid – nebinarni romantizam u modi. ROMANTIZAM I NJEGOV DENDI   Romantizam kao pravac koji…

Kod plemena u severnoj Albaniji još je u srednjem veku bila poznata norma o uređivanju međuljudskih i međuplemenskih odnosa. Besa je kodifikovana u poznatom Kanonu Leke Dukađinija – zbirci tradicionalnih albanskih zakona. Imala je, a često i danas ima, ulogu u krvnoj osveti, jer su se pod okriljem zaštite bese zavađene stranke mogle slobodno kretati kroz određeni period, bez straha…

Napad panike predstavlja najveći strah koji čovek u momentu može doživeti. Iako su bezazleni, simptomi paničnog napada su sasvim realni, te mogu ugroziti funkcionalnost pojedinca u svakodnevnom životu. Ne postoji stvaran uzrok ili stvarna pretnja koja stoji iza ovih fizioloških reakcija, međutim, one čine napad panike zastrašujućim, do te mere da osoba pomisli da ludi, gubi kontrolu ili da će…

Tendencije novog i modernog talasa u književnosti i umetnosti s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina 19. veka do Prvog svetskog rata, predstavljale su doba moderne ili dekadence. Dekadenti su bili inteligentni, ali bezvoljni i vrlo osetljivi ljudi koji ne oslikavaju društvenu stvarnost u kojoj žive. Nemoćni da se bore i da menjaju svet, osećali su permanentni strah od bivstvovanja,…