Krajem devedesetih, na belo-žutom posteru pored suptilno nasmejane Gvinet Paltrou istaknut je natpis: Šta ako samo jedna sekunda može da ti izmeni život u potpunosti? Radilo se o posteru za film Sliding Doors, u kome su prikazane dve verzije života glavne junakinje. U jednoj verziji događaja, nakon što je dobila otkaz i žureći sela na voz kako bi došla kući partneru, zatiče ga u prevari. U drugoj verziji događaja, junakinja propušta voz za samo jedan sekund, kasnije stiže kući i nikada ne otkriva prevaru. (Ne)otkrivanje prevare dalje utiče na njen život, čineći jednu sekundu na železničkoj stanici presudnom. Ova romantična komedija postavlja svima dobro poznato pitanje: Šta bi bilo da sam tada postupio(la) drugačije?
Ukoliko pratimo hronološki razvoj ovog pitanja, njegove početke možemo naći još u antici. Starogrčki istoričari, kao što je Tukidid, su neretko postavljali sebi pitanja o tome kako bi njihov svet izgledao da su persijanci pobedili grke ili da je Aleksandar Veliki vodio rat protiv Rima. Provlačeći se kroz ljudsku istoriju, fantaziranje o stvarima koje su mogle da se dogode (a nisu) i u kom bi nas pravcu odvukle da jesu, je tokom šezdesetih godina dvadesetog veka dobilo novu formu. Tada nastaje čitav pokret u kulturi, nazvan Alternativna istorija. Nastaju priče, teorije, romani, video igrice i filmovi koji se dešavaju u verzijama našeg sveta u kojima se samo jedan događaj odigrao drugačije. Značajan naučnik se nikada nije rodio, druga strana je pobedila u ratu, revolucija se nikada nije odigrala i slično.
Analizom tema i pristupa zastupljenih u rekonstruisanju prošlosti, možemo uvideti odnos društva prema sadašnjosti. Grubo kategorizovano, među alternativnim istorijama se izdvajaju takozvani scenariji noćne more (engl. nightmare scenarios) koji alternativnu prošlost i sadašnjost koja je iz nje iznikla ilustruju kao značajno goru i suroviju od realnosti i scenariji fantazije koji alternativnu prošlost i njenu sadašnjost ilustruju kao značajno lepšom od realnosti. Na ovaj način, scenariji noćne more slave reanost i svet takav kakav jeste, dok scenariji fantazije pozivaju svet na menjanje i vraćanje u prošlost pre nekog ključnog trenutka. Idealizovanje prošlosti iz nezadovoljstva sadašnjošću, kao i skrnavljenje prošlosti iz potrebe da se od nje distanciramo i oslikamo sebi lepšu sliku o našoj sadašnjosti se mogu primetiti i van žanra alternativne istorije u svakodnevnom životu svakog od nas. Na primer, tokom školovanja prisećamo se prethodnih godina kao napornih i stresnih i jedva čekamo da porastemo, dok u odraslom dobu , pod stresovima koje ono nosi, iste te godine pamtimo drugačije – kao vesele i bezbrižne. Ovaj nas žanr, pored toga što predstavlja zanimljivu mozgalicu i toga što oslikva odnos društva prema trenutnoj socijalno – političkoj situaciji, takođe podseća da je naše sećanje kontekstaulano – prošlost (i onu koja se dogodila i onu koja se mogla dogoditi) skoro uvek bojimo osećanjima sadašnjosti.
Jedna od najčešćih tema alternativne istorije, na kojoj se jasno mogu uočiti ova dva mehanizma je osmišljavanje sveta u kome su nacisti pobedili u drugom svetskom ratu. U Americi, neposredno nakon drugog svetskog rata, scenariji nacističke prevlasti su predstavljani kao apsolutna distopija, u cilju veličanja sopstvene nacije koja je porazila tako surovog neprijatelja. Međutim, sedamdesetih godina, kada Amerika skrnavi sliku o sebi ratovima po svetu i kada njeni građani ulaze u protest protiv ratne politike, alternativna istorija u kojoj nacistička nemačka pobeđuje se prikazuje umerenije, idalje u negativnom svetlu ali ne toliko distopijski. Na ovaj način, alternativna istorija menja svoju ulogu od veličanja Amerike do pružanja utehe njenom stanovništvu.
Ovakve promene u narativima alternativne istorije služe kao ogledalo regularnoj istoriji i događajima. Shvatanjem onoga što se nije dogodilo i našeg stava prema tome, možemo bolje da razumemo ono što se jeste dogodilo.
Ukoliko ste zainteresovani za dalje proučavanje ove teme, neke od najpoznatijih knjiga su The alteraton Kingslija Amisa, Man in the high castle Filipa Dika i Making history Stivena Fraja.
TEKST: KATARINA JEREMIĆ
Katarina Jeremić je psiholog, i trenutno je na obuci za konstruktivističku terapiju. Pored psihologije, zainteresovana je za alternativne verzije istorije i istine, jezike i ostale alatke kojima se stvaraju veze među ljudima.
