Aleksandar Fleming je svima poznat još iz osnovne škole. Svi smo se na testu u sedmom razredu iz biologije susreli sa pitanjem: Ko je otkrio penicilin? Tačan odgovor na ovo pitanje bilo bi ime baš ovog čoveka. Ovde ćemo se malo bolje upoznati sa njim i njegovim životom.
DETINJSTVO NA FARMI
Aleksandar je rođen 6. avgusta 1881. godine na farmi blizu gradića Darvel. Bio je sedmo dete u porodici. Njegov otac imao je osmoro dece, četiri iz prvog braka i četiri iz drugog. Otac mu je bio farmer, tako da je Aleksandar svoje detinjstvo proveo na farmi, okružen prirodom.
ŠKOLOVANJE JE ZAVRŠIO U LONDONU
Započeo je školovanje i vrlo brzo se izdvojio od drugih učenika. Nakon nekoliko godina, preselio se kod starijeg brata Toma koji je učio medicinu u Londonu. Tamo je završio svoje školovanje. U tom trenutku imao je šesnaest godina i zaposlio se. Radio je četiri godine, a nakon toga je dao otkaz jer je shvatio da to nije za njega.
POSLE RATA UPISUJE MEDICINSKU ŠKOLU
Tako je odlučio da se pridruži svojoj braći u Burskom ratu. Po završetku rata, Fleming se vratio u London i dobio novčano nasledstvo od ujaka. To je bilo sasvim dovoljno da sebi priušti nastavak školovanja. Na nagovor svog starijeg brata Toma, Aleksandar upisuje medicinsku školu.
PRIČA BEZ DOKAZA
Postoji priča da je Aleksandru, zapravo, Vinston Čerčil platio školovanje, zato što je Aleksandrov otac, navodno, spasio Čerčilov život od davljenja. U znak zahvalnosti, Čerčil je obećao da će priuštiti Aleksandru isto školovanje kao i svom sinu. Priča se nastavlja u Drugom svetskom ratu, kada mu je Fleming pomoću penicilina spasio život. Međutim, ne postoje dokazi da se ovo stvarno dogodilo.
OTKRIĆE ŠTETNOG DELOVANJA ANTISEPTIKA NA ORGANIZAM
Pored penicilina, Aleksandar Fleming otkrio je da antiseptici, korišćeni za tretiranje rana zadobijenih u borbi, štetno deluju na ljudski organizam. On je to objavio u medijima, ukazao na štetnost i dao predlog za lečenje rana. Nažalost, medicinski radnici u Prvom svetskom ratu nisu primenjivali njegovu metodu.
SLUČAJNO JE OTKRIO LIZOZIM
Fleming je otkrio lizozim i to sasvim slučajno. Dok je radio bio je bolestan i kap sline iz njegovog nosa pala je na posudu sa bakterijama. Tada je sproveo istraživanje i nakon nekoliko nedelja video je da su se bakterije rastopile.
OTKRIĆE PRVOG ANTIBIOTIKA NA SVETU
Kada sam se 28. septembra 1928. godine probudio odmah nakon svitanja, sigurno da nisam planirao da revolucionizujem kompletnu medicinu otkrićem prvog antibiotika na svetu… Ali, pretpostavljam da sam upravo to uradio – Aleksandar Fleming.
Aleksandar je u tom trenutku proučavao bakterije pod nazivom stafilokoke. Bakteriolog nije bio baš uredan čovek i bakterije su se proširile na njegove sudove. On je te sudove ostavio kraj otvorenog prozora (neki tvrde da je ti uradio njegov asistent) i otišao na odmor sa ženom i detetom. Kada se vratio primetio je da se stvorila buđ na jednom sudu, što ga je prvobitno iznerviralo. Međutim, primetio je da u blizini tog suda nema bakterija. Buđ ih je ubila. Tada je odvojio buđ i započeo svoje istraživanje.
OD BUĐAVOG SOKA DO PENICILINA
Prvobiotno ime je bilo buđav sok, ali vrlo brzo preimenovao je svoje otkriće u penicilin. Problem je bila proizvodnja u dovoljnim količinama. Nakon toga na ovome su radili mnogobrojni naučnici kako bi došli do leka koji koristimo danas.
Umro je 11. marta 1955. godine u 73. godini života. Posmrtni ostaci sahranjeni su u Katedrali Svetog Pavla u Londonu.
TEKST: KRISTINA MITROVIĆ
Kristina Mitrović studira novinarstvo i izabrala je baš ovu profesiju zato što zahteva kreativnost i znanje. Znanje je najveća moć koju niko ne može da vam oduzme i zato ona teži da zna što više o svemu. Od astrologije do politike, sve je zanima, a novinarstvo joj je omogucilo da ne mora da bira. San joj je da bude fotoreporter i da putuje širom sveta u potrazi za zanimljivim kulturama i sikama.
