Nađi vremena za prijateljstvo, to je put do sreće – Majka Tereza
Koliko je samo radova, tekstova, školskih sastava napisano na temu prijateljstva. Međutim, i dalje se čini da nismo u potpunosti naučili šta zapravo čini jedno prijateljstvo iskrenim i pravim. Prijateljstvo često otvara brojna pitanja i navodi nas na razmišljanje o tome da li smo pravi prijatelji. Često prebiramo po glavi da li smo sa svojim prijateljima bili iskreni do srži ili je najbolje za njih, za nas, ali i za naše prijateljstvo da neki deo ipak zadržimo samo za sebe.
PROMENA ČOVEKA UZROKUJE POTREBU ZA PROMENOM OKRUŽENJA
Pojedina druženja zaista i ne možemo nazvati prijateljstvima. Više se čini da postoje osobe sa kojima se družimo u određenim okolnostima. Sa nekima izlazimo, putujemo, za neke nas vezuju pojedini događaji ili mesta, poput škole, fakulteta i sl. Pojedina istraživanja ukazuju na činjenicu da većinu prijatelja čovek promeni na svakih sedam godina. Takav podatak možemo povezati sa individualnom promenom čoveka koja se, prema otkrićima, zaista dešava na sedam godina. Shodno tome, pretpostavljamo da se prilikom individualne promene čoveka javlja i potreba za promenom okruženja.
STRAH OD GUBITKA PRIJATELJA ZBOG ISKRENOSTI
Međutim, da li nam je pravi prijatelj osoba koja zajedno sa nama raste i napreduje kroz te naše individualne promene ili se ovakav proces neminovno dešava u nama, te potreba za promenom bliskih ljudi postaje sve intenzivnija? Neki smatraju da oni koji nam više nisu prijatelji, nikada to istinski nisu ni bili. Istina je da često nemamo hrabrosti da govorimo o svojim problemima, nedoumicama i strahovima svojim prijateljima. Naizgled, svi krijemo svoju suštinu i radije biramo da sopstvena mišljenja ili spoznaje pojedinih situacija i ljudskih namera ne iskažemo. Uzrok tome je briga da će nas takvi postupci zaista udaljiti od onih koje smatramo prijateljima.
ŽIVA REČ JE NAZAMENLJIV VID ISTINSKE KOMUNIKACIJE
Savremeno doba ne ide u prilog onome što bi se moglo smatrati pravim prijateljstvom. Kontakt sa najbližima najčešće održavamo preko društvenih mreža, dok u sebi stvaramo osećaj konstantne komunikacije sa njima. Međutim, ona nije istinska. Živa komunikacija i živa reč i dalje predstavljaju nezamenljiv vid komunikacije i druženja. Mogućnost da osetimo nečije iskrene namere, osećanja i energiju ne može zameniti nijedan emodži na pametnim telefonima, niti višeminutne glasovne poruke.
JEDINO ISKRENOST DONOSI ISTINU
Potrebno je sa prijateljem podeliti dobro u podjednakoj meri koliko i loše. Čak i ako iskusimo razočaranje ili prevaru, poželjno je to podeliti sa najbližima. Često zaboravljamo da nas ne spajaju dobre i prijatne stvari, već one o kojima radije ne bismo govorili. Biti iskren, jedino donosi istinu. Iskrenost privlači prave, a odbija lažne prijatelje iz našeg života. Takvu činjenicu treba bez trunke sumnje prihvatiti. Bez obzira na sav bol koji ćemo osetiti na putu do spoznaje ko nam je zaista iskren i dobronameran prijatelj.
VAŽNO JE PREISPITATI I SVOJU ISKRENOST
Jedna mudra žena je rekla: Kada nađeš pravog prijatelja, gvozdenim lancima ga za srce priveži. Nije lako, sve više smo toga svesni. Naročito ukoliko smo tokom života imali negativna iskustva sa nekim koga smo smatrali prijateljem. Zato pokušajmo biti objektivni. Odgovorimo sebi na sledeća pitanja: Da li sam ja bila iskrena prema njoj/njemu? Da li zaista sve ovo nisam očekivala?
Ako se detaljnije prisetimo druženja sa tom osobom, shvatićemo da je često i u nama bilo neiskrenosti. Uvidećemo da smo imali brojne znakove pored puta za krajnji ishod, a da to nismo želeli videti. Nismo imali hrabrosti prekinuti ili zauzeti se za iskrenost! Možda smo zbog osećaja u vezi sa tom osobom namerno zatvorili srce za sve druge ljude u svom okruženju. Stoga smo i sami bili suzdržani u prethodno ostvarenim prijateljstvima. Možda samo nismo bili iskreni prema sebi. Ako je tako, kako bismo onda bili iskreni prema drugima?
ZA PRAVO PRIJATELJSTVO NE POSTOJE GRANICE
Pravo prijateljstvo ne zna za granice u iskrenosti, ljubavi i pažnji. Oprostimo sebi, oprostimo drugima i nastavimo dalje. Čuvajmo ljude sa kojima proživljavamo različita iskustva. Naročito treba da obratimo pažnju na ljude koji žele biti u našem životu bez neke koristi. Našu posebnu pažnju zaslužuju oni koji nam povremeno ili često ulepšavaju životne trenutke. Takvi ljudi su vredni naše pažnje i vremena.
Na kraju, prolaze materijalne vrednosti, a ostaju sve one čija vrednost ne prolazi sa vremenom. Pokušajmo primeniti takvo shvatanje na sopstveni život i sami nekome postanimo vredna i draga osoba.
TEKST: TAMARA VRANIĆ
Tamara Vranić ima 23 godine. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U slobodno vreme uči španski jezik, uživa u čitanju kratkih priča, u putovanjima i druženju sa dragim ljudima. Interesuju je kultura i mediji, kao i pisanje, koje za nju predstavlja najlepši vid izražavanja misli i ideja.
