Najveći izazov u međuljudskim odnosima je ostvariti dobru komunikaciju sa sagovornikom, a ispoštovati obe strane. Ova dva pojma, tolerancija i fleksibilnost, ključni su za dobru komunikaciju sa samim sobom i sa ljudima iz naše okoline.
ŠTA PODRAZUMEVA TOLERANCIJA?
Tolerancija, čiji su sinonimi popustljivost i trpeljivost, prava je suprotnost fleksibilnosti koja prikazuje čovekovo prilagođavanje na stavove druge strane. Razliku između njih prave jedino lične granice, tj. kako mi gradimo i percipiramo lične granice. Kada smo tolerantni, mi smo trpeljivi i skloni da podnesemo bol, stres ili frustracije, ne govoreći nijednu reč. Ako smo deo grupe tolerantnih ljudi, u većini slučajeva istrpimo i prećutimo neke stvari, radi takozvanog mira. Međutim, da li je to jedino rešenje?
Zar ne bismo osećali veći mir kada bismo bili fleksibilni, laki za dogovor i veoma razumni i u skladu sa sopstvenim granicama? Važno je da znamo da jedno ne potire drugo i da tolerantnost u većini slučajeva ne mora biti jedino ili najbolje rešenje.
ŠTA ZNAČI BITI FLEKSIBILAN?
Kada smo fleksibilni, mi smo u miru sa našim odlukama. Znamo da smo ispoštovali sebe, ali i drugu stranu. Međuljudski odnosi nisu uvek jednostavni, ali držeći se fleksibilnosti, skidamo opterećenje sa sebe u vidu reakcije drugih ljudi. Znamo da smo učinili sve što je do nas u datom momentu, ne prelazeći lične granice.
Na taj način uspevamo da napravimo balans – poštujemo sebe i druge. Da bismo postali fleksibilniji potrebno je da situacije, posebno one neprijatne, sagledamo iz drugog ugla, tj. iz tuđe perspektive. Neophodno je da se trudimo da vidimo nove mogućnosti u osobi sa kojom razgovaramo i da nađemo više rešenja za jednu situaciju.
Na ovaj način naučićemo da u svemu nađemo nešto korisno za sebe i da se ne ponašamo uvek isto, poput robota, već da se u skladu sa svojim ličnim granicama prilagodimo uslovima.
ŠTA SU LIČNE GRANICE?
Lične granice podrazumevaju da odnos ne prelazi naše izgrađene vrednosti i uverenja, koja su korisna i dobra za nas i da situacija bude povoljnija za nas i za ostvarenje naših ciljeva. Što smo fleksibilniji, učimo da nekad treba da popustimo, nekad da istrajemo, da ćemo nekad pustiti stvari da idu svojim tokom, a nekad ćemo preuzeti stvar u svoje ruke. Naučićemo da prepoznamo kako da se ponašamo i reagujemo, a da budemo u skladu sa sobom.
Ukoliko želimo što kvalitetniju komunikaciju, važno je da vežbamo i usavršavamo svoju fleksibilnost sa kojom pod ruku idu i prihvatanje sebe i prihvatanje da drugi imaju drugačije stavove od nas.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
