Saznanje je proizvod i čula i razuma. Um čini čoveka uzvišenim i tragičnim – uzvišenim, jer se bavi pitanjima poput postojanja Boga i slobodne volje, a tragičnim, jer na ta pitanja ne može da dobije odgovor, pa se zapliće u sopstvenu zamku. Odbacivanjem znanja, objektivne istine ili smisla, javlja se uverenje da ništa u realnosti ne postoji ili da se ništa ne može pouzdano spoznati – javlja se nihilizam.
PROVALIJA NIHILIZMA – NIČE
Ako čovek svakog dana stoji na ivici i gleda u provaliju, jednog dana će i provalija pogledati u njega – Fridrih Niče
Nihilizam je koncept koji je bio veoma prisutan u intelektualnom vazduhu pre Ničea. U različitim oblicima nalazimo da se o tome raspravlja kod: Jakobija, Kjerkegora, Turgenjeva, Dostojevskog i drugih. Koncept su preuzeli egzistencijalisti 20. veka i modernistički pisci, umetnici i filmski stvaraoci. Na prvi pogled, možda smo bili skloni da nihiliste okarakterišemo kao one koji smatraju da su stvari besmislene, koji osećaju da ništa nije važno, koji odbacuju postojanje bilo kakvih vrednosti ili koji su u stanju očaja.
GDE POSTAVLJAMO NIČEA NA TEMU NIHILIZMA?
Sam Niče, glasnik smrti Boga, često je žigosan kao nihilista. Niče smatra nihilizam zabrinjavajućim problemom. Dakle, jedna manifestacija nihilizma je da se svet vidi kao lišen Boga i, shodno tome, svet je besmislen. Druga manifestacija, naizgled suprotna, kompatibilna je sa viđenjem sveta sa Bogom i, shodno tome, svet je smislen. Može izgledati da nihilisti negiraju život, osuđuju svet i žele, na neki način, da pobegnu iz njega − to je tačno, kod Ničea, očima Šopenhauera, budista ili hrišćanina, svih za koje se misli da su nihilisti. Ali šta je sa poslednjim čovekom, potpuno zadovoljnim udobnostima sveta i bez težnje ili osećanja za nešto više? Iako se po imenu ne naziva nihilista, često se misli da bi ga trebalo svrstati u ovu kategoriju.
PET TEORIJA NIHILIZMA
Kada se govori o nihilizmu u savremenom društvu, obično se pominju dve vodeće teorijske prakse — egzistencijalni i kosmički nihilizam. U stvarnosti, nihilizam može biti svrstan u pet glavnih teorija: egzistencijalni nihilizam, kosmički nihilizam (pesimizam), etički nihilizam (moral), epistemološki nihilizam i politički nihilizam.
EGZISTENCIJALNI NIHILIZAM
Egzistencijalni nihilizam se može definisati kao filozofska pozicija da ne postoji suštinska vrednost ili smisao života. Što se tiče života unutar univerzuma, egzistencijalni nihilisti veruju da je ljudski život beznačajan i bez svrhe. Egzistencijalni nihilizam se obično povezuje sa destruktivnim, impulsivnim ponašanjem i suicidom. Međutim, u skorije vreme, on je ponovo doživeo oživljavanje u mejnstrim kulturi i savremenom postojanju.
KOSMIČKI NIHILIZAM
Kosmički nihilizam se posmatra kao hiper-racionalnija grana mišljenja, koja kaže da nema smisla da se istina pronađe u univerzumu. On ide korak dalje govoreći da je svako značenje koje stvaraju ljudska bića – ljubav, porodica, sloboda i radost – fikcija koja se koristi kao strategija suočavanja dok čekamo da umremo.
ETIČKI NIHILIZAM
Etički nihilizam tvrdi da ne postoji takva stvar koja je objektivno ispravna ili objektivno pogrešna.
EPISTEMOLOŠKI NIHILIZAM
Epistemološki nihilizam se može definisati kao oblik filozofije koji prvo tvrdi da znanje ne postoji. Drugo, ako postoji, nedostižno je za ljudska bića, pa je njegovo postojanje suvišno. Stoga je povezan sa ekstremnim skepticizmom.
POLITIČKI NIHILIZAM
Politički nihilizam je oblik nihilizma koji tvrdi da je za buduća poboljšanja potrebno uništiti sve postojeće društvene, političke i verske institucije. Nihilisti veruju da su sistemi toliko korumpirani da nema nade za njihovo reformisanje.
NIHILIZAM KAO NACIONALIZAM
Nihilizam se ispoljava i u socijalnim strukturama kroz poricanje vrednosti vlasti, zakona i normi. Etički nihilizam tvrdi da nema objektivnog kriterijuma morala, što može voditi ka nasilju, otporu ka sistemu/od sistema ili terorističkim tendencijama, upravo zato što su marksistički revolucionarni komunizam i hitlerovski, takođe prevratnički nacizam, obrazovani na narativima o moći, mržnji, resantimanskoj subjektivnosti. Oni se ponavljaju, pa možemo njihove verzije prepoznati i ranije nego što su ih istakli Marks, Lenjin, odnosno Musolini i Hitler i u novim verzijama su, poput svakog političkog narativa, spremni da se ponove.
POLITIČKA NARATOLOGIJA – OGLED O DEMOKRATIJI
Nacionalizam, uključujući tu i ekstremni nacizam, takođe je vrsta humanizma – on nudi svoju verziju o tome šta čovek treba da bude da bi bio Čovek… Nemac je u nacističkoj verziji nihilizma, zaista verovao da čovek treba da bude arijevac; komunista veruje da čovek treba da bude revolucionar, a Rus (piše Dostojevski) treba da bude uzor za čitavo čovečanstvo – Novica Milić , Politička naratologija – Ogled o demokratiji
Ako nacionalizmu prepišemo amalgame nihilističkog resantimana, kao što su to uspeli veliki zlikovci istorije, onda pustinja raste – stvaraju se mržnje u raznim oblicima i jačinama.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
