Niko ne oživljava posle smrti, niko ne dolazi na svet bez plakanja, nikome se ne postavlja pitanje kada želi da pristupi svetu, niti kada želi da ga napusti – Seren Kjerkegor
O FILOZOFIJI
Filozofija postavlja pitanja o poreklu sveta, granicama i izvorima ljudskog saznanja, o tome šta je dobro, šta je zlo, šta je vrlina, kako postupati moralno, šta je sreća, a šta sloboda. Usled uzdrmavanja ljudskog bića uslovljenim pretpostavkama utemeljenih u mitu, fantaziji, teologiji ili zdravorazumskom shvatanju, filozofija, u kritici prema samoj sebi, iznova problematizuje sva večna pitanja i traga za istinom. Saznanje o sopstvenom neznanju, samokritičnost i samoironija, osnovni su uslovi filozofskog istraživanja.
KJERKEGOROVA EGZISTENCIJALSTIČKA FILOZOFIJA
Termin egzistencijalizam skovao je danski teolog i filozof Seren Kjerkegor. Prema Kjerkegoru, egzistencijalizam je odbacivanje svakog čisto apstraktnog mišljenja, čisto logičke ili naučne filozofije; ukratko – odbacivanje apsolutnosti razuma. Egzistencijalizam, u stvari, počinje kao glas podignut u znak protesta protiv apsurda čiste misli, logike koja nije logika mišljenja već imanentno kretanje bića. U egzistencijalizmu posmatramo sva vremena u svom postojanju iz spekulacije čiste misli sa problemima i mogućnostima, sopstvenih ili uslovljenih, razmišljajući kao bivstvujući pojedinac koji traži da zna kako da živi i da živi životom koji on zna.
REČ EGZISTENCIJA
Reč egzistencija je ključni koncept u egzistencijalizmu. Koristi se u ovoj filozofiji za veoma poseban smisao. Egzistencijalista koristi postojanje da bi se posebno odnosio prema ljudskom bivstvovanju. Postoji opšte uverenje da samo konkretna stvar može postojati. Egzistencijalisti posmatraju i opisuju čoveka kao konkretnu individuu sposobnu da bude ono što postoji. Egzistencijalista smatra da, da bi bio egzistentan, čovek mora imati sposobnost da bude svestan da on postoji. U tom smislu može postojati samo čovek. Kjerkegor je bio prva osoba koja je koristila postojanje reči u religioznom smislu. Njegov glavni interes bila je mogućnost čovekove sopstvene realizacije. Dakle, za Kjerkegora, postojanje je postizanje posedovanja sobom u duhovnom, usmerenom i određenom životu, kao pojedinac.
KJERKEGOR I RELIGIJSKO USMERENJE
Kjerkegor bi tvrdio da Božanska zapovest od Boga prevazilazi etiku. To znači da Bog ne stvara ljudski moral, da je na pojedincima da stvaraju moral i vrline. Religiozan čovek mora biti spreman za zapovest od Boga. I ta zapovest bi imala prednost nad svim moralnim, pa čak i racionalnim obavezama. Kjerkegor je ovaj događaj nazvao teološkom suspenzijom etičkog.
Abraham je, u priči, izabrao da se bezuslovno pokori Bogu i odvede svog sina Isaka na planinu da žrtvuje Isaka Bogu, po Božjoj naredbi. Nagrađen je bio za ovu poslušnost i poverenje životom svog sina, dobio je alternativnu žrtvu i zaradio titulu Oca vere. Abraham je prevazišao etiku i skočio u veru. Ali ne postoji dobar logičan argument koji bi mogao da tvrdi da moral može biti suspendovan u bilo kojoj situaciji ili čak ikad. Izbor da se bezuslovno pokorava Bogu je istinska egzistencijalna odluka ili/ili sa kojom se suočava svaki pojedinac. Ili neko bira da živi u veri (religiozna faza) ili da živi etički (etička faza). On se jasno zalaže za izbor religiozne faze življenja kao krajnjeg cilja.
OVO VAM NISAM REKAO OD POČETKA…
Zamišljam Boga kao onoga koji odobrava u proračunatoj budnosti, verujem da odobrava spletke, a ono što sam pročitao u svetim knjigama Starog zaveta nije me baš obeshrabrilo. Stari zavet daje obilno primere oštroumnosti koja je ipak ugodna Bogu i da je kasnije Hristos rekao svojim učenicima: Ovo vam nisam rekao od početka… imam još mnogo toga da vam kažem, ali sada ih ne možete podneti – Seren Kjerkegor
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
