Virdžinija Vulf je rođena 25. januara 1882.godine u Londonu. Bila je engleska književnica i značajna po predstavništvu narativnog modernizma, kao i osnivač feminističke književne kritike. Bila je jedna od retkih književnica koja je zarađivala za život baveći se pisanjem.
NAJZNAČAJNIJA DELA
Zajedno sa suprugom Leonardom Vulfom osniva izdavačko udruženje koje je za cilj imalo afirmaciju i avangardnih i marginalizovanih pisaca. Najznačajnija dela su joj: Noć i dan, Jakovljeva soba, romani Gospođa Dalovej, Ka svetioniku i Talasi, kao i zbirke eseja i književnih kritika, Sopstvena soba i Tri gvineje.
DŽEJKOVA SOBA
Virdžinijina Džejkova soba jedna je od presudnih knjiga britanskog modernizma. Posle Prvog svetskog rata umetnici preispituju vrednosti na kojima je počivala zapadna civilizacija, te unose promene forme i stilskih sredstava. U prozi modernizma ključnu ulogu ima interesovanje za čovekovu prošlost, pa se pozajmljuju razni mitovi, legende, simboli i stavljaju u izmenjeni kontekst, a važno je i ono potisnuto u emotivnom životu.
Ključni pojam je subjektivnost, a najvažnija osobina likova je njihovo sećanje. Termin tok svesti odnosi se na neprekidan tok misli, opažaja i osećanja likova i po mišljenju kritičara ovu pripovedačku tehniku doveli su do vrhunca Dž.Džojs, Vulfova i Vilijam Fokner.
LIK VASKRSNUĆA
Posle smrti majke, Virdžinija doživljava nervni slom. U memoarima je napisala da ju je njen lik pratio sve dok nije napisala roman Izlet na svetionik sredinom dvadesetih godina prošlog veka, za koji je njena sestra Vanesa rekla da je uspešno vaskrsao majku.
NASTAVAK ŽIVOTA POSLE DUŠEVNIH TEGOBA
Brigu o njoj su preuzela njena braća sa kojima se preselila u boemsku četvrt Londona − Blumsberi. Tamo se upoznala sa krugom umetnika, pisaca i filozofa koji su imali levičarske tendencije i negirali viktorijansko društvo. Blumsberijci sebe nisu smatrali pravim modernističkim pravcem, pa nisu ni iznosili svoj manifest. Nakon smrti jednog brata Tobija, Virdžinija se sa Adrijanom seli u drugu kuću.
OKVIRI POLA I SEKSUALNA AMBIVALENCIJA
Engleska viša srednja klasa je obuhvaćena u njenim romanima, a radnja je često banalna. U svojim zbirkama kritika i eseja se dotiče slobode izražaja ženskog iskustva i njihovog pogleda na svet. Misli da pravi umetnik prevazilazi okvire pola. Teme kojih se još dotiče odnose se na seksualnu ambivalenciju, protok vremena i prikaz engleske istorije.
Posle rata njena dela su osporavana i kritikovana zbog političkih i društvenih prilika, ali je došlo do rehabilitacije i potvrđivanja Virdžinije kao književnice u sedamdesetima sa talasom feminizma.
SOPSTVENA SOBA
Jedan od njenih najpoznatijih feminističkih eseja je Sopstvena soba. U njemu kaže: Svaka žena, ukoliko želi da počne da se bavi pisanjem, mora da ima novac i sopstvenu sobu. Zapravo, ona želi reći da žensku karijeru ometaju neke svakodnevne stvari, a ne neki uzvišeni problemi ili nedostatak talenta.
Time misli na pristup obrazovanju koji je slab. Virdžinija Vulf, za razliku od njene braće, nije imala fakultetsko obrazovanje i svojim delima je želela da privuče što veći broj čitalaca bez obzira na njihovo obrazovanje. Tako i naziva jednu zbirku eseja: Prosečan čitalac.
EPILOG ŽIVOTA JEDNE UMETNICE
Posle Drugog svetskog rata pogoršava joj se stanje, povećavaju joj se napadi duševne bolesti praćeni auditivnim i vizuelnim halucinacijama i dubokom depresijom zbog čega izvršava samoubistvo utapanjem u reku. U oproštajnoj poruci Virdžinija Vulf je molila muža da uništi sva njena dela, ali on je nije poslušao i do kraja života sakupljao je i objavljivao njene članke, dnevnike i pisma.
Fotografija preuzeta sa sajta.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
