Književnost je katalog proživljenih trenutaka, istorija života i osećanja, ispisani na stranama knjiga koje ostavljaju pečat jednog doba, jedne generacije. Ona je katalog istorijske, socijalne i kulturološke slike jednog naroda, koja iako iz godine u godnu stari, nikada ne bledi. Domaća književnost je upravo jedna od najvrednijih istorijskih tekovina. Nažalost, živimo u eri kada niko nema vremena da se posveti ozbiljnom delu koje bi mu, umesto razonode, priuštilo zadovoljstvo da postavi sebi neka bitna pitanja i na taj način još više upozna sebe, a samim tim i život.
Shodno tome, hajmo da se vratimo nekim od naših najvrednijih dela koje govore o onim vrednostima koje se nikada ne gube, već se ponavljaju kroz vekove.
„NA DRINI ĆUPRIJA” − IVO ANDRIĆ
Ovaj roman pripoveda o građenju mosta preko reke Drine u bosanskom gradu Višegradu. Radnja romana traje skoro četiri veka i predstavlja skup više priča koje se dešavaju na tom mostu, a koji je glavni simbol naracije. Sam most predstavlja suprotnost ljudima i ljudskoj sudbini, jer se ljudi menjaju, prolazni su, a kamena građevina ostaje večna. Ivo Andrić, majstor svoga pera, kao izvrstan hroničar, na stranice ovog dela stavlja vremenski i hronološki opis života tadašnje višegradske kasabe. Da bismo dobro razumeli ovo delo, dovoljno je da ga pažljivo čitamo i da pratimo Andrićeve znakove pored puta.
„DERVIŠ I SMRT” − MEŠA SELIMOVIĆ
Ne možemo čitati domaće klasike, a da zaobiđemo velikana naše književnosti − Mešu Selimovića. Delo Derviš i smrt predstavlja psihološko-filozofski roman, koji govori o četrdesetogodišnjem dervišu Ahmedu i o njegovoj ispovesti koja počinje kada sazna da je njegov brat uhapšen i zatvoren u tvrđavi. On pokušava da oslobodi brata, veruje u dobrotu i pravednost ljudi, ali ubrzo shvata da svet nije onakav kakvim ga on smatra. Sve u šta je nekada verovao je poljuljano, postao je nesiguran i uporno želi da nađe unutrašnji mir i smisao života. Ovaj roman, takođe, sadrži mnogo filozofskih pitanja vezana za društvo i ljudski život uopšte.
„NEČISTA KRV” − BORISAV STANKOVIĆ
Možda jedan od najboljih predstavnika srpskog realizma, pisac nemogućih ljubavi i neproživljenih života. Bora u romanu prikazuje dve porodice različitih staleža, bogatih i siromašnih i sukob mladih i starih. Ovo je priča o prelepoj ženi Sofki koju su njeni najbliži prodali zarad spasenja porodične časti. Pogrešne odluke, slomljeni karakteri zaokružili su sudbinu devojke koja postaje nesrećna i koja jedino razmišlja o tome da li će i njena deca ispaštati zbog grehova njene porodice. Pored toga što je roman karaktera, ovaj roman prikazuje i društvene promene tog vremena u gradu Vranju.
„RANI JADI” − DANILO KIŠ
Delo Rani jadi je zbirka pripovedaka kroz koju pisac ponovo proživljava detinjstvo, gledajući kroz oči dečaka Andreasa Sema. Dečak Andreas se suočava sa surovom realnošću, sa životom koji je okupiran ratom, dok u vazduhu lebde nesigurnost i strah. Ovo je potresna priča o odrastanju u ožiljcima realnosti, o prijateljstvu, strahu i siromaštvu. Čitajući ovo delo, shvatamo da rane koje ostanu na srcu čoveka, zarastu samo prividno, a u suštini stalno krvare.
„HAZARSKI REČNIK” − MILORAD PAVIĆ
Pišući studije o Hazarima, tragajući za podacima kojih nije bilo dovoljno, Milorad Pavić je odlučio da obradi priču o nestalom narodu. Ovo nije klasičan roman, već je delo predstavljeno kao leksikon u kom je autor obradio istoriju i maštu. Ovo delo nam govori o tome da je istina ona u koju smo mi odabrali da verujemo. Istina nikad nije jedna i uvek treba posmatrati stvari iz dva ugla: subjektivnog i objektivnog.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
