„Ne postoji prijatelj tako odan kao knjiga“ − Ernest Hemingvej
VELIKI UMETNIK, JOŠ VEĆI HEDONISTA
Ernest Hemingvej jedan je od najpoznatijih američkih pisaca koji je obeležio prvu polovinu 20. veka. Čovek nemirnog duha, strastveni ljubitelj putovanja, istraživanja, lova i ribolova. Na svoja putovanja je uvek nosio udicu, pušku i pisaću mašinu, a za života je obišao Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani.
Svoju ljubav prema pisanju otkrio je još u srednjoj školi, kada je dobio posao kao novinar u svojoj 17. godini. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao vozač hitne pomoći u Italiji, i pored fizičkih povreda i posttraumatskog stresa koji je doživeo zbog dešavanja kroz koja je prošao i zbog kojih se odao alkoholu, Hemingvej nastavlja da radi kao ratni dopisnik i izveštava u Grčko-turskom, Španskom građanskom i Drugom svetskom ratu.
U mnogim svojim delima je opisao svirepa dešavanja sa ratišta, a jedno od najpoznatijih dela Sunce se ponovo rađa izlazi 1926. godine. To je roman koji opisuje takozvanu izgubljenu generaciju, izraz koji je upotrebila Gertrude Stejn. Generacija koja je preživela strahote rata i njegove psihičke i fizičke posledice kao i duboko razočarenje zbog drugačijeg načina života posle rata.
TRAGIČNA SUDBINA VELIKANA
Hemingvej je u ispovestima nekim od najbližih prijatelja ispričao da ga je majka oblačila u haljine i suknje dok je bio dečak kako bi on i njegova sestra izgledali kao bliznakinje. Zbog njegovog čudnog odnosa sa majkom se smatra da je zato imao specifičan šablon sa ženama u svom ljubavnom životu. Ženio se četiri puta i svaki brak se završavao aferom i on je uvek prvi ostavljao. Čitavu njegovu porodicu su pratili samoubistvo i depresija, a tako je Hemingvej odlučio da okonča i svoj život 2. jula 1962. svojom omiljenom puškom.
ŽIVOT UZ RITAM KUBANSKE SALSE
Njegov život je obeležio i život u Havani, a na njenim ulicama se i dalje može osetiti njegov duh, tačnije u njenom starom delu, La Habana Vieja. Voleo je narod Kube i njihov slobodan i veseo duh, a Kubanci su uzvratili tu ljubav i čuvaju sećanje na njega. Prema legendi, dok je istraživao Kubu, posetio je mesto Kohimar i tu dobio inspiraciju za svoj Nobelovom nagradom nagrađen roman Starac i more. Taj roman je napisan u njegovoj kući na Kubi, Finca Vigía, koja je danas pretvorena u muzej i izgleda onako kako ju je sam Hemingvej ostavio. Tu je ostala njegova biblioteka od nekoliko hiljada knjiga, lula, pisaća mašina i pre svega, tu se nalazi njegov voljeni brodić Pilar na kom je provodio dosta vremena pecajući.
LJUBITELJ SLOBODE I ŽIVOTINJA
Bio je ljubitelj mačaka, a njegova prva mačka, koju je dobio na poklon dok je živeo na Floridi, Ki Vest, je dobila ime Grudvica (Snowball) zbog svoje bele boje dlake. Grudvica je imala šest prstiju, odnosno polidaktilizam, te su i mačke koje je kasnije imao, čak 50, većinom imale istu deformaciju. Danas se te mačke nazivaju i Hemingvejeve mačke, zbog njegove privreženosti mačkama sa polidaktilizmom. Na njegovom imanju u Ki Vestu, koje je pretvoreno u muzej, one i dalje žive i većina su potomoci Grudvice. Imena svojim ljubimicama je davao na osnovu poznatih ličnosti, ili likova iz svojih romana.
„Nijedna životinja nema više slobode od mačke… Mačka je najveći samostalac“ − Ernest Hemingvej
TEKST: MILICA MILOVIĆ
Milica Milović je studentkinja Bibliotekarstva i informatike na Filološkom fakuletu u Beogradu. Voli ples, knjige, filmove, putovanja i fotografiju. Želja joj je da obiđe ceo svet i jednog dana da živi u Barseloni.
