Legende i priče predstavljaju nezaobilazan deo naše tradicije. Vekovima prate naš narod i prenose se s kolena na koleno. Jedna od poznatih legendi vezuje se za Srbiju i jedno od sedam svetskih čuda koje se u njoj nalazi. To je Đavolja Varoš, a ono što čini specifičnim ovaj spomenik prirode jesu zanimljive i neobično izvajane figure. Prava je misterija njihovog nastanka. Nauka kaže jedno, legenda drugo. Ako ste ljubitelj putovanja, istraživanja, mitova ovo je mesto gde možete saznati nove informacije o ovom interesantnom prirodnom fenomenu. Možda vas baš ono inspiriše da baš u njemu napravite jednu novu avanturu.
PRIRODNO ČUDO
Ovaj retki prirodni fenomen na Radan planini , u ataru sela Đake nalazi se u blizini Kuršumlije. Đake je selo čije ime potiče od albanske reči gjak, što znači krv. Mesto istovremeno deluje divlje, surovo, mistično i živopisno. Pored zemljanih figura neobičnog oblika, karakteristična su dva izvora kisele vode sa visokom mineralizacijom. Ostaci naselja u okolini, stare crkve, groblja i nekoliko rudarskih jama, hujanje vetra i zvuk ptica i te kako mogu stvoriti uverenje u narodnu priču da tu đavo stanuje. Mesto je stavljeno pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašeno za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – spomenik prirode.
TAJNE FIGURA
Zemljane figure , zvane kule, smeštene su u dve jaruge. One takođe imaju čudne nazive, jedna je Đavolja Jaruga, a druga Paklena Jaruga. Ukupno ima 202 zemljanih figura, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, sa kamenim kapama na vrhu. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Kaže se da su one žive jer rastu, menjaju se, skraćuju, postepeno i vrlo sporo nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od bombardovanja kišnih kapi i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova.
Povećanju visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materijala. Ovako nastale zemljane stubove vetar, sunčevi zraci, promena temperature oblikuju u figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, u pogledu oblika i veličine . Ovoj pojavi doprineli su i ljudi, uništavajući šumu otvorili su put razornom delovanju vode. Geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, u Americi je poznata i Bašta bogova.
LEGENDA
Smatra se da su nekada na ovom mestu živeli ljudi posvećeni veri. To je smetalo đavolu koji je odlučio da ih uz pomoć đavolje vode natera da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni rešili su da venčaju brata i sestru. Taj đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Nije uspela da urazumi svatove i oni su krenuli sa mladencima ka crkvi na venčanje. Vila se molila Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Molitve su bile uslišene, Bog je spojio nebo sa zemljom, jak i hladan vetar je duvao, a svatovi i mladenci su se okamenili.
ĐAVOLJA VODA
Druga prirodna retkost ovog kraja su dva izvora vode čudnih svojstava . Đavolja voda se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura, hladan je i ekstremno kiseli izvor sa visokom mineralizacijom. Sadržaj aluminijuma, gvožđa, kalijuma, bara, sumpora je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. Crveno vrelo je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, odnosno na ravnom terenu. On je manje kiseo i sa nižom opštom mineralizacijom. Voda otiče u korito bližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
CRKVA SVETE PETKE
Postoji još jedna legenda ovog kraja koja kaže da figure predstvaljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali ukamenjeni. Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa se tako javilo verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi − đavoli ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka zauvek ostaje u zemlji.
SASKI RUDNICI
U Đavoljoj Varoši se nalaze originalni Saski rudnici. U 13. veku Uroš je doveo pleme Sase da rudare ovim krajevima pošto je čitav predeo oko Radan planine bogat rudom, Ulazi na rudarskim oknima su veoma uski s obzirom da su Sasi bili veoma vešti rudari. Izvađenu rudu su transportovali u mesto Rudare i na tom mestu je obrađivali. U Đavoljoj Varoši je istraženo jedno rudarsko okno, proširen mu je ulaz i pretpostavlja se da mu je dužina približno 800m.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
