Proces globalizacije i modernizacije doveo je do sve veće prisutnosti tehnologije u životu dece. Moderna tehnologija ekspanzivno se razvila u 21. veku. Postala je neizostavna u životu ljudi i dece. Ona je osnovni izvor informacija i komunikacije sa drugim ljudima i svetom uopšte. Međutim, postavlja se pitanje da li tehnologija pozitivno utiče na decu? Koliko ona menja njihov pogled na svet? Da li smo svesni koliko njen uticaj može biti loš na psihomotorni razvoj deteta?
Da li je ubrzan način života doveo do toga da su deca danas lišena osnovnog zdravog detinjstva, kao što su: emotivno dostupni roditelji, odgovornost, adekvatan san, kreativna igra i socijalna interakcija, vežbe i igre na otvorenom?
LOŠ UTICAJ NA RAZVOJ DECE
Preporuka mnogih psihologa i pedagoga je da se detetu do druge godine ne dozvoli boravak ispred malih ekrana. U tom periodu njihov mozak nije dovoljno razvijen da bi neometano pratio brzinu menjanja slika na ekranu, koja može dovesti do poremećaja pažnje, kao i do promena u kvalitetu dečjeg sna. Deca koja su prekomerno ispred ekrana često pokazuju kašnjenja u razvoju govora i opšteg razvoja. Ne odazivaju se na ime, kasno progovaraju, ne komuniciraju sa okolinom, kao ni sa drugom decom. Deca nemaju interesovanje za predmete koji ih okružuju jer su pod hiperstimulacijom ekrana koji im okupira pažnju. Gubi se interesovanje za okolinu i interakciju i čest je primer progovaranja na stranom jeziku.
Takođe, upotreba telefona osetljivih na dodir dovela je do toga da deca u vrtiću ne umeju da savladaju najosnovnije motoričke radnje, kao što su držanje olovke i bojica. Preporuka pedijatara je da deca do pet godina ne bi smela da provedu više od sat vremena ispred malih ekrana, kao i da se taj period iskoristi na gledanje kvalitetnog sadržaja.
SLABIJI FOKUS I KOGNITIVNE SPOSOBNOSTI
Prekomerno korišćenje različitih oblika tehnologije dovodi do smanjenja kognitivnih sposobnosti, promena u ponašanju (povećane impulsivnosti i smanjenja sposobnosti samokontrole – napada besa), kao i do reprogramiranja mozga u razvoju. Tehnologija ima dubok uticaj na način na koji deca razmišljaju, osećaju se, ponašaju. Kako je tehnologija puna stimulansa i često zahteva obraćanje pažnje na mnoštvo različitih stvari odjednom, deca koja provode najveći deo svog vremena igrajući različite video igre i koristeći internet, imaju manje mogućnosti da se fokusiraju nego deca koja minimalno koriste tehnologiju. Bitan uticaj ima i na način na koji deca obrađuju informacije, jer deca koja su izložena tehnologiji imaju tendenciju da razmišljaju površno i ne razvijaju sposobnost da kritički razmišljaju niti da budu kreativni. Veliki broj istraživanja ukazuje i na negativno delovanje na ponašanje deteta usled izloženosti nasilnim i neprimerenim sadržajima.
Pored navedenog, tehnologija je dovela i do smanjenja fizičke aktivnosti kod dece i do pojave gojaznosti. Deca su slobodno vreme, koje je služilo za igru u parku, trčanje, različite igre i aktivnosti sa svojim vršnjacima, zamenila sedenjem i igranjem video igrica za kompjuterima.
POZITIVNA STRANA MODERNIH TEHNOLOGIJA
Međutim, tehnologija pored svojih negativnih strana ima i pozitivne. Ukoliko se deci ograniči i kontroliše upotreba interneta i svede na korišćenje intereneta u edukativne svrhe, to može pospešiti razvoj deteta. Tehnologija kod kuće je dovela do toga da deca malog uzrasta kroz igru lakše i brže nauče boje, slova, brojeve…
Činjenica je da živimo u svetu moderne tehnologije i da decu ne možemo izopštiti od njenog uticaja i prisutnosti u njihovim životima, ali možemo odlagati prvi kontakt sa njom sve dok dete ne postane dovoljno zrelo da bi je na adekvatan način koristilo. Kod dece treba razvijati svest da je moderna tehnologija tu da bi nam koristila i olakšala život i da ne treba da joj robujemo. Kao roditelj, moramo naučiti postaviti granicu detetu, ponuditi mu dobro izbalansiran način života ispunjen onim što deci treba, a ne samo onim što žele.
Pokret, dodir, ljudska veza i veza sa prirodom su svi važni faktori za dete u razvoju.
TEKST: GORDANA SEĆEVIĆ
Gordana Sečević je diplomirani sociolog i majka dva dečaka. Voli putovanja, upoznavanje drugih kultura i običaja. Obožava strane jezike i zato je završila studije za nastavnika španskog jezika, dok se trenutno obrazuje na master studijama anglistike.
