Nalazimo se u periodu kada nam je jedan radni dan postao previše kratak. Odvajamo dodatno vreme kako bismo završili tekući posao i imamo osećaj da smo stalno u gužvi, a da ništa ne postižemo. Pokušavamo da sredimo misli govoreći sebi da će biti sve lakše samo dok nešto prođe. Stvari polako prolaze dok pristižu nove, a naš brzi tempo života ne prestaje. Postajemo svesni da nismo efikasni u onome što radimo. Previše se trudimo, a ne postižemo očekivane rezultate. Želimo da promenimo i sebe i vreme, ali ne znamo kako. Potrebno je da počnemo da upravljamo našim vremenom, a ne ono nama.
PRAVLJENJE PLANOVA MOŽE STVORITI KONTRAEFEKAT
Koliko puta smo pokušavali da planiramo naše vreme postavljajući ograničenja i zadatke. Neki od nas su možda i uspeli u tome i nemaju više problema sa organizovanjem vremena, dok su neki ubrzo i odustali od te ideje. Nervirala nas je činjenica da nam planer govori kada i koliko vremena da odmaramo, a kada da budemo produktivni. Osećali smo se napeto i nismo uvek imali inspiracije da radimo ono što je u tom trenutku zadato. Takvim principom rada smo možda i potrošili i više vremena nego inače jer smo radili nešto kada nam nije bilo do toga. Shvativši da ovakav način organizovanja nije uspeo da nam pomogne vratili smo se u situaciju u kojoj neprekidno radimo pod stresom jureći vreme.
ODVAJANJE HITNOG I NUŽNOG
Postoji jedna tehnika koja nam može pomoći da postignemo sve što želimo bez produženja rokova. Ona nalaže da sve aktivnosti i poslove koje imamo razvrstamo u dve sekcije, odnosno četiri dela: nije važno, važno i nije hitno, hitno. Hitne aktivnosti su one koje prvo obavljamo i oko kojih se najviše trudimo, neuzimajući u obzir da li su važne ili ne. Ukoliko zaista imamo problema sa organizovanjem vremena retko kada će se desiti da se posvetimo aktivnostima koje nisu hitne. Važnost podrazumeva ono što često zanemarujemo, a to je koliko je određena aktivnost značajna prvenstveno za nas, potom i za ostale. Predstavlja svu korist koju ćemo mi ili neko dobiti prilikom završetka posla.
Primer važnog i hitnog posla može biti projekat u okviru firme koji je neophodno uraditi u najkraćem roku od koje će firma ostvariti veću uspešnost poslovanja, a mi dobiti bolju poziciju kao zaposleni koji je u tome učestvovao. S druge strane nevažan hitan posao može biti bilo koji posao koji neko zahteva od nas, a može da ga uradi bilo koja osoba u tom trenutku i ne predstavlja značaj ni za kakvu uspešnost kompanije. Poslovi koji nisu hitni su obično naši lični poslovi koji nemaju specifičan rok, ali nam mogu pomoći u zavisnosti da li su važni ili ne. Na primer, važan posao koji nije hitan može biti naš samostalan projekat koji nam može doprineti bolju karijeru i veću uspešnost, dok nevažanim možemo smatrati nešto što radimo za svaki slučaj. Sada kada smo podelili naše poslove, postavlja se pitanje kako da balansiramo između njih i na koje da više obraćamo pažnju.
PODELOM POSLOVA DO BOLJE ORGANIZACIJE VREMENA
Da bi nam ova podela pomogla u upravljanju vremenom moramo neke poslove zanemariti, a nekima posvećivati više vremena. Za početak prestanimo da radimo stvari koje nisu toliko bitne, jer neće život stati ako baš mi uradimo nešto potpuno nevažno. Umesto toga iskoristimo to vreme da radimo stvari koje su važne, a nisu hitne. U početku ovo će biti izazov za sve nas jer ćemo imati veliki pritisak od okoline. Međutim, snagu će nam dati svest da konačno radimo ono što je najbolje za našu budućnost i napredak nas, našeg profila i svih ljudi u okruženju. Da bismo bili uspešni i imali vremena za sve važne aktivnosti moramo postaviti prioritete i posvetiti im se.
TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ
Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.
