Svi mi u svojim životima imamo određena očekivanja − od sebe, od drugih ljudi, okoline, situacija, pa i čitavog života generalno. Često nam ona mogu biti podsticaj i motivacija, ali i kamen spoticanja ili put ka osećaju razočaranja. Zato je veoma važno da ih ponekad i ograničimo.
VISOKA OČEKIVANJA KOJA DOVODE DO RAZOČARANJA
Nebrojano puta smo u životu bili uvereni da će se određena situacija desiti baš onako kako je konstituisana u našoj glavi, ili će postupak neke osobe biti identičan sa onim kako ga je naša mašta kreirala. Kada ta naša uverenja ne postanu stvarnost, ostajemo razočarani, a neretko i duboko povređeni, što je posledica visoko postavljenih očekivanja koja ni na samom početku nastajanja nisu imala velike veze sa realnošću.
Čak i kada očekujemo stvari za koje postoji velika mogućnost da će biti ostvarene, niko nam ne garantuje da će zaista biti tako. Nebitno o kojoj vrsti je reč, većinom su to nerealne igre iluzija koje za cilj imaju da nam svojim primamljivim scenarijima kreiraju stvarnost u koju prihvatamo da verujemo, a koja nas u najvećem broju slučajeva već na prvom uglu dočeka na mač i ostavlja u beznađu.
NA ŠTA SE NAJČEŠĆE SVODE NAŠA OČEKIVANJA?
Skloni smo zamišljanju određenih poželjnih ishoda kada su u pitanju naši odnosi sa drugim ljudima. Nesvesno polazimo od sebe, smatrajući da je naše normalno opšte i da će svi ljudi vođeni tim uverenjima govoriti poželjne stvari, donositi ispravne odluke i delati na nama odgovarajući način. Ali, svet naravno ne funkcioniše baš tako. Ne možemo očekivati od drugih da čitaju naše misli i znaju šta želimo i osećamo, baš kao što se ne možemo nadati određenom tuđem postupku vođeni sopstvenim iskustvima i težnjama.
Sa druge strane, takođe veoma čest put ka razočaranju je onaj koji je popločan nerealnim očekivanjima koje zadajemo sami sebi. Umemo da budemo grubi i samokritični kada su naše vizije visoko postavljene. Ali važno je razumeti da to nije usko povezano sa nesposobnošću da ostvarimo zadate ciljeve, i da ukoliko ih ne postignemo, nismo manje vredni, neuspešni ili nedosledni.
POGREŠNA PERCEPCIJA STVARNOSTI
Svi mi smo često skloni maštanju o savršenom životu i svemu što pod tim podrazumevamo, i dokle god nas ta mašta usmerava i podstiče na postizanje svojih ideala, to može biti korisno. Ali, ukoliko nas to zamišljanje odvede do nerealnih predstava o realizaciji sopstvenih ciljeva ili totalno pogrešnoj percepciji stvarnosti, onda već upadamo u tu savršenu igru obmane iz koje se teško izlazi bez odgovarajućih posledica.
KLOPKA REALNOSTI
Život nije baš uvek pošten i neće svi ljudi dati sebe na način koji smo mi zamislili, a ne možemo ni mi uvek dati sebe onako kako smo isplanirali, jer, univerzum prosto ne funkcioniše po jasno određenim pravilima. Ono što možemo je da svojim neobuzdanim nadanjima dodamo poneku dozu razumnog i da ih ponekad zakočimo i ograničimo. Jer, može se desiti da izgubljeni u visinama svojih očekivanja iznenada upadnemo u klopku realnosti, koja će nas snažno baciti na tlo, a udarce pri tom nastale ćemo dugo lečiti i zasigurno zauvek pamtiti.
TEKST: EMILIJA MATIĆ
Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.
