Med i njegovi proizvodi od davnina spadaju u najlekovitije proizvode koji se mogu naći u prirodi. Hiljadama godina se koriste u lečenju raznih bolesti, u kozmetici i prirodnoj medicini, a prvi pisani tragovi o medu nalaze se još iz vremena egipatskih faraona. U grobovima egipatskih kraljeva, nađeni su ćupovi sa medom, što govori o njegovom značaju. Med se pominje u drevnoj kineskoj medicini, a u ajurvedi „Knjizi života” med se smatra eliksirom mladosti, zdravlja i lepote.
Bitno je napomenuti da je med proizvod medonosnih pčela, jer nije svaka pčela zadužena za njegovu proizvodnju. Put koji pčela pređe kako bi došla do meda je dug i zato su pčele bića koja zaslužuju poštovanje. Dužni smo da ih čuvamo od uginuća i vodimo računa da svaka pčela može nesmetano da sakuplja nektar sa biljaka. To ćemo postići tako što nećemo zagađivati prirodu i tako što nećemo zaprašivati biljke i insekte opasnim otrovima.
KAKO NASTAJE MED?
Istraživanja pokazuju da pčela mora da napravi oko 150 hiljada letova i isto toliko puta da se vrati u košnicu, da obiđe 12 miliona cvetova bogatih polenom i nektarom i sličnim slatkim sokovima kako bi nastao kilogram meda. Ukoliko su cvetovi siromašniji nektarom, taj broj je često i veći. Zatim se taj nektar, koji medonosna pčela unese u košnicu, predaje drugim pčelama koje pomažu da se pčela sakupljačica oslobodi nektara i donesenog tereta. Pčela u svom želucu, u kojem i počinje prerada meda, dodaje nektaru različite enzime i obogaćuje ga, započinje hemijske procese u kojima se oslobađaju lekoviti sastojci i tako počinje da se stvara med. Tako izlučena masa iz pčelinjeg želuca ostavlja se u saće, poklapa i prepušta hemijskim reakcijama zahvaljujući čemu se dobija med. To je jedan ozbiljan, kompleksan proces. Pčele pri proizvodnji dodaju medu razna baktericidna svojstva, dodaju mu vitamine, minerale, kiseline, oligoelemente i stvaraju od njega najsavršeniju hranu za sebe i svoje mlade. Naravno, na čoveku je da iskoristi sve blagodati ovog vrlo dostupnog i značajnog proizvoda prirode.
VRSTE MEDA I NJEGOVA SVOJSTVA
Med se sastoji od fruktoze, saharoze, glukoze, vode i vitamina, minerala i oligoelemenata. Taj odnos je različit u zavisnosti od vrste i kvaliteta meda, ali je uvek savršeno izbalansiran. Što znači da pčele od onoga što mogu da sakupe u prirodi i što im je dostupno, uspešno naprave savršenu hranu. Boja meda zavisi od biljaka sa kojih je sakupljan nektar pa se kreće od svetložute do tamnobraon. Najčešće prodavani med je livadski med, bagremov med, lipov ili šumski. Kupuje se u zavisnosti od ukusa i potreba, ali je važno znati da postoje kategorije meda, U zavisnosti od toga kako je med kategorisan zavisi i njegova nutritivna vrednost. Med možemo svrstati u pet kategorija u odnosu na sadržinu i količinu kvalitetnih biljnih čestica.
Prva kategorija − med siromašan biljnim česticama. Ovakav med je najčešće onaj koji možemo pronaći na pijaci ili u prodavnici (lipov, livadski)
Druga kategorija − med srednje bogat biljnim česticama. Ovde spada med od mediljke. Mediljka nije nektar, već medna rosa koja ne nastaje kao nektar biljaka, nego na listovima šumskog drveća. Može se naći na hrastu, vrbi, breskvi, lipi, jeli, boru… Pčele sakupljenu medljiku prerađuju u med koji se naziva medljikovac.
Treća kategorija − med koji je ekstremno bogat biljnim česticama. Izuzetnog je kvaliteta.
Četvrta kategorija − med koji ima i do million biljnih čestica na desetak grama meda. Ovakve vrste meda su ređe na komercijalnim tržištima, ali mogu se nabaviti kod ozbiljnih proizvođača meda. Kestenov med ili šumski med sakupljan u četinarskim i listopadnim šumama je prava riznica zdravlja.
Peta kategorija − med koji se dobija posebnim postupcima presovanja i separacijom biljnih čestica. Ovaj
med je ekstremno nutritivno bogat.
NAJPOZNATIJE VRSTE MEDA NA TRŽIŠTU
Bagremov med je prozračan, bledozelene do svetložute boje, aromatičan i prijatan, blagog ukusa i dugo ne kristališe.
Livadski med potiče od više vrsta biljaka i zato može mnogo da se razlikuje po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlocrvene do tamnožute i crvene, a može da bude i tamniji.
Lipov med je svetložut, specifičnog, prepoznatljivog mirisa i izraženog oštrog ukusa. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.
Šumski med je jedan od tamnih vrsta meda, oporog ukusa, ali je zbog visokog sadrzaja mineralnih materija veoma cenjen. Pokazuje se efikasnim za lečenje anemije zbog velikog sadrzaja mineralnih materija. Prinosi ove vrste meda su relativno oskudni, pa je samim tim manje zastupljen na tržištu.
Suncokretov med je jedan od najbogatijih polenom. Može da bude maslinastožute do narandžaste boje. Kristališe za mesec-dva u sitne kristale, a ako se, dekristališe prepoznatljive je crvenkaste boje.
KAKO KONZUMIRATI MED?
Med se ne konzumira poput druge hrane. On ima prirodno svojstvo da se kristalizuje, neke vrste meda se lakše kristalizuju, a neke teže. To zavisi od količine glukoze koju sadrži. Ukoliko postoji više glukoze u odnosu na fruktozu, med će se brže i lakše kristalizovati. Med je moguće otopiti tako da on ne izgubi svoja svojstva, to se radi na temperaturi do 40 stepeni celzijusa. Svaka temperatura preko toga nije dobra i utiče na kvalitet meda. Potrebno je navići se da se koristi upravo kristalizovani med. Takav med se polako otapa u ustima, a taj način korišćenja meda je najoptimalniji način, te tada se iz meda može izvući ono najbolje. Med treba polako otapati u ustima i slivati niz grlo. Konzumirajte kad god imate priliku kristalizovani prirodni med. Prisutnost veštačkog meda je rasprostranjena. Zbog toga je preporučljivo kupovati med od proverenih proizvođača i sa deklaracijom o kvalitetu i kontroli proizvoda. Izbegavajte sumnjive trgovce kod kojih je med možda za nijansu jeftiniji ili vam se na bilo koji drugi način učini pristupačnijim. Med se kao i svako drugo prirodno lekovito sredstvo dozira, nije neophodno uzimati abnormalne količine da bi se osetila njegova blagodat i dejstvo. Preporučene doze su do 100 grama meda za odrasle, a za decu do 50 grama više puta u toku dana. Pored meda preproručljivo je koristiti i ostale pčelinje proizvode što su matični mleč, polen i propolis.
APITERAPIJA − TERAPIJA MEDOM
Apiterapija predstavlja primenu meda i drugih pčelinjih proizvoda u terapijske i preventivne svrhe. Suština apiterapije jeste svakodnevno konzumiranje meda i drugih pčelinjih proizvoda (polen, matični mleč i propolis) jer se na taj način jača imunološka sposobnost organizma. Tako je borba sa bakterijama, virusima, gljivicama i slobodnim radikalima mnogo lakša. Preporuke apiterapeuta su da se med koristi prvenstveno kao preventiva. Svakako da pomaže i kad određena oboljenja već nastupe.
MED I ZDRAVLJE
Med je poznati tradicionalni lek protiv kašlja i upale grla, ali pored toga, on na polju zdravlja ima veoma važnu ulogu zato što: jača imunitet organizma, poboljšava cirkulaciju i krvnu sliku, reguliše perlistatiku creva, jača snagu srca i reguliše srčani ritam, poboljšava probavu i revitalizuje organe za varenje, pomaže pri obnavljanju tkiva, kose i noktiju, dobar je za koncentraciju i pamćenje, ima antibakterijsko, antiseptično i antimikotično dejstvo, utiče na otklanjanje toksičnih materija iz organizma, deluje protiv stresa i nesanice, lošeg raspoloženja i razdražljivosti.
MED I DRUGE NAMIRNICE
Med u kombinaciji sa drugim namirnicama, začinima ili dodacima ishrani predstavlja važno oružje u borbi protiv mnogih oboljenja, ali i kao preventiva u očuvanju zdravlja i vitalnosti organizma. Može se mešati praktično u sve, korititi kao zaslađivač umesto belog šećera. Sa nekim namirnicama njegovo lekovito dejstvo još više dolazi do izražaja. Kombinacija meda i cimeta može se koristiti u otklanjanju brojnih zdravstvenih problema kao što su holestelor, bol u želucu, loš zadah, prehlada, artritis i bolovi u zglobovima…Bitno je koristiti pravi prirodni med i pravi cejlonski cimet, tek tada će ova prirodna lekovita smeša imati adekvatno dejstvo i rezultate u lečenju. Korišćenje meda i cimeta ne zahteva posebnu pripremu, potrebno je samo izmešati cimet u prahu sa medom, a zatim tako dobijenu smesu razmutiti u čaši vode, čaja ili mleka ili jednostvano lagano otapati u ustima.
Sjedinjavanjem đumbira i meda može se dobiti odlična smesa, koja može pomoći pri upali grla i pri kašlju. Potrebno je tri puta dnevno uzimati po jednu supenu kašiku ove mešavine. Pre toga izrendati koren đumbira i dodati mu med u kombinaciji 3 : 1. Kad odstoji 24 časa, može se koristiti (dobar je za želudac i varenje, ali i mazanje na koži).
Med i limun su odlična kombinacija za mršavljenje. Ovo se pokazalo kao odličan lek za strije i ekceme, suvu ispucalu kožu i stare ožiljke od povreda i opekotina. Med i limun možete koristiti u periodu kada vam je narušen imunitet, pa za posledicu imate određene bakterijske ili virusne infekcije. Možete koristi i kao dodatak pićima, čaju, mleku ili običnoj vodi. Ova kombinacija vraća energiju organizmu, otklanja stres i umor, stimuliše varenje i ubrzava metabolizam. Uzimajte dva do tri puta na dan po jednu supenu kašiku i brzo ćete osetiti dejstvo.
PREDNOSTI U ODNOSU NA DRUGE VRSTE ŠEĆERA
− brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja)
− odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti
− deluje umirujuće na organizam
− ne nadražuje zidove organa za varenje
− manje opterećuje bubrege
− zadržava telesnu masu
− povećava izdržljivost
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
