Henrik Ibzen, rođen u Norveškoj u 19. veku, bio je jedan od najpoznatijih dramskih pisaca svog vremena. Za pedeset godina svog stvaralaštva, obezbedio je važno mesto norveškoj drami u evropskoj književnosti. Iako je prvi deo njegovog stvaranja pripadao epohi romantizma, njegova kasnija dela su se odnosila na savremeni život. U njima je često analizirao moderno društvo i nedostatak morala. Teme iz savremenog života poput korupcije, uloge žene u braku i destruktivni odnos građanskih porodica su tada izazivale burne reakcije publike. Mnoga pozorišta su odbijala da prikazuju njegove komade. Sličan slučaj je bio sa njegovom najpoznatijom dramom Lutkina kuća ili Nora.
POZORIŠTE KAO JAVNA GOVORNICA
Prilikom svog pojavljivanja 1879. godine, ovo vanvremensko delo je doživelo mnoge negacije i kritike zbog nesvakidašnje teme za to vreme. Ibzen je prikazao ženu, čija je uloga bila toliko podređena, da je ona svoje postupke i razmišljanja krojila onako kako je to odgovaralo njenom suprugu. Pozorište je za Ibzena oduvek predstavljalo javnu govornicu. Tu je on mogao da iskazuje svoje stavove i da vodi borbu za svoje ideje i verovanja, bez obzira na loše reakcije društva. Autor se zalagao za ravnopravnost i slobodu žena, pa se ova drama bavila analizom problema položaja žene u braku, kao i u društvu.
KO JE NORA?
Ibzen je dosta pažnje posvetio stvaranju svojih likova, pa je tako Lutkina kuća usmerena karakterima i odnosi se na njihovo unapređenje. Pisac je najveću pažnju pridavao izgradnji ženskih likova. Oni su često bili bogato okarakterisani i koji su se opirali normama koje je društvo nametnulo. Sam lik Nore, žene koja je na samom početku drame prikazana kao nesposobna da brine o sebi, prikazan je još i kao rasipan i detinjast. Kao takva, Nora je bila savršena lutka za manipulisanje i kontrolu. Ali se činilo da njoj to nije smetalo, sve dok je neko o njoj brinuo i govorio joj šta da radi.
Međutim, dolazi do preobražaja njenog karaktera kada konačno spozna pravo lice svog muža. Tajna koju je skrivala od njega, iako je ona nju smatrala činom ljubavi, doprinela je tome da Torvald, kao produkt društva i građanskog mehanizma, poželi da očuva sliku idealnog braka. Ugled mu je bio važniji od Norine sreće i njenih osećanja, što dovodi do simboličnog skidanja maske. To predstavlja promenu njenog stanja iz pasivnog u aktivno.
KONTROVERZNOST DELA
Norin odlazak iz kuće, u kojoj je živela naizgled srećna porodica, uzrokovalo je mnogo kritika. Za tadašnje vreme je bilo neshvatljivo da žena napusti muža i svoju decu. Tada je postala svesna da ne može ispravno da brine o svojoj decu, koju je i ona sama smatrala svojim lutkama, ako pre toga ne izgradi sebe i sopstvenu ličnost.
DA LI JE NORA LUTKA?
Nora prikazuje proces kroz koji junakinja prolazi i u kojem se osvešćuje. Ona postaje svesna da je ona bila nečija lutka celog svog života. Tada se u njoj bude osećaji za individualnost i neviđena snaga suprotstavljanja osobi koja joj je do tada bila nadređena. Na taj način je iz nezrele i nesamostalne žene izrasla u snažnu i emancipovanu osobu koja je preuzela nadzor nad vlastitim životom.
Ova moderna građanska drama je iznedrila fantastičan lik žene, supruge koja je napustila toksično okruženje. Doživela je totalni preokret u shvatanju života. Kao slobodna žena nije prihvatala nikakvu mogućnost ponovnog ropstva u svom dotadašnjem domu porodice Helmer. Dom je simbolično dobio naziv kuća lutaka.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
