Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Stilske tehnike u knjizi Kuća listova
Stilske tehnike u knjizi Kuća listova

Stilske tehnike u knjizi Kuća listova

U svojoj knjizi Kuća listova, Mark Z. Danijelevski eksperimentiše raznim stilskim tehnikama. One su ne samo inovativne, već i izazovne za čitatelja. Danijelevski koristi slojevite narativne tehnike kako bi stvorio intenzivnu i tajanstvenu atmosferu koja se proteže kroz celu knjigu. Ovo delo predstavlja jedan od najambicioznijih i najfascinantnijih romana 19. veka. Sa njim ulazimo u postknjiževno stanje romana.


POJAM POSTKNJIŽEVNOG

Postknjiževno doba ukida tradicionalne književne forme. Nijedan tekst ne postoji kao primarni, originalni tekst. Uloga samog autora dela pretvorena je u aktivnu ulogu čitaoca teksta. Sam tekst nikada nije završen dok čitalac ne interveniše. Hipertekst zahteva da svaki put biramo i snosimo odgovornost za svoje odluke.

ŽANR KNJIGE KUĆA LISTOVA

Žanr knjige Kuća listova je teško odrediti. Na prvi pogled izgleda samo kao literarni haos. Knjiga se može smatrati psihološkim trilerom ili misterijom. Ona nije pravi horor. Horor elementi vidno postoje – napuštena kuća u koju se useljava porodica. Knjiga ima elemente nadrealizma, fantastike i teških psiholoških sukoba.

Kuća listova se često opisuje kao složena i zahtevna za čitanje, ali i kao remek-delo postknjiževnog, koje se bavi širim društvenim i filozofskim temama. Iako ne spada u klasični žanr horora, ovo delo može pružiti napetost koju čitaoci često traže u hororima.

NOVI OBLIK PISANJA – NELINEARNO PRIPOVEDANJE

Jedna od ključnih eksperimentalnih tehnika koje Danijelevski koristi u Kući listova je nelinearno pripovedanje. On namerno ne prati hronološki redosled događaja. Umesto toga čitaoca sprovodi kroz snopove priča koje se preklapaju i povezuju na neočekivane načine. Ovom tehnikom stvara osećaj neizvesnosti i zapetljanosti, što dodatno naglašava misteriju knjige.

VIZUELNO NELINEARNO PRIPOVEDANJE

Tekst vizuelno izgleda drugačije od onoga što ste navikli da vidite u knjigama. Tekst u knjizi se sastoji od različitih narativnih slojeva, koji se vizuelno prepliću i međusobno povezuju. Najzanimljiviji vizuelni elementi u knjizi su izvorni crteži koji se pojavljuju. Crteži su složeni i detaljni, te dodatno poboljšavaju doživljaj čitanja. Danijelevski takođe koristi različite tipografije, veličine fontova i stilove pisanja, kako bi naglasio važnost različitih delova teksta.

POČETAK KNJIGE JE NA KRAJU

Danijelevski počinje knjigu epilogom koji se događa nakon što je cela priča već ispričana.

PERSPEKTIVE I PRIPOVEDAČI

Umesto da priča prati samo jednog glavnog lika, Danijelevski koristi više likova koji govore iz svoje perspektive. Svaki lik otkriva nove informacije i doprinosi nelinearnom toku priče. Svaki od njih ima svojstveni stil govorenja, pa tako čitalac dobija uvid u različite svetove koji se prepliću.

SIMBOLI I METAFORE

Pisac koristi simbole kako bi naglasio dublje značenje svoje priče, a metafore kako bi izrazio neizrecivo. Tako se cela knjiga čita kao jedna velika simbolična priča koja predstavlja različite aspekte ljudskog postojanja.

PIŠČEVI ARHETIPOVI

Njegov stil pisanja je poetičan, ali i vrlo precizan i odmeren. On koristi arhetipove kako bi izrazio univerzalne ideje i koncepte koji su prisutni u svim ljudskim kulturama. Na taj način stvara knjigu koja je istovremeno specifična za određeno vreme i mesto, ali i univerzalna po svojoj poruci.

UNIVERZALNOST PORUKE

Danijelevski kroz različite likove i njihove priče prikazuje duboke borbe koje proživljavaju, kao i njihovu želju za pronalaskom smisla u životu. Pisac prikazuje koliko je ljudska percepcija stvarnosti subjektivna i koliko može biti promenjiva i nejasna. Prelistavanjem knjige i samom vizualizacijom reči, čitalac će biti uveren da je svaki novi teren nejasan. Preispitivaće život samom odlukom da pročita ovu knjigu, koja je, može se reći, eksperiment.

TEKST: NEVENA NIKOLIĆ

Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.