Postoje razni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na učenje jezika. Mnogi se vode rečenicom da vrediš onoliko koliko jezika poznaješ, dok neki jednostavno imaju želju za poznavanjem popularnih jezika, kakav je i italijanski koji govori oko 85 miliona ljudi širom sveta.
ISTORIJA I GEOGRAFIJA
Italijanski jezik pripada grupi romanskih jezika zajedno sa francuskim, španskim, portugalskim i drugima. Iako ga svi vezuju za latinski, jer se suštinski i jeste razvio iz latinskog jezika, standardni italijanski jezik se bazira na toskanskom narečju. Pored, naravno domaćina, Italije, italijanski je zvaničan jezik i u drugim zemljama, poput Švajcarske, San Marina kao i Vatikana. Dok je u zemljama poput Slovenije, Hrvatske, Malte i drugih, zastupljen kao manjinski jezik.
Pored engleskog, francuskog, nemačkog i španskog, ovaj jezik je jako popularan i u školskim ustanovama, gde se uči negde kao prvi strani, a negde kao drugi strani jezik.
SLOVA I IZGOVOR
Ono što je zanimljivo jeste da među govornicima italijanskog postoje razlike u izgovaranju određenih glasova. Ta razlika je najčešće primetna po mekoći izgovora određenih glasova. Na primer, neki italijani će reč ciao izgovoriti mekano i zvučaće kao ćao, dok će drugi izgovoriti tvrdo i zvučaće kao čao.
Italijanski alfabet sastoji se od 21 slova. Ono što je važno napomenuti jeste da se slova poput J, K, Y, X, W ne nalaze u alfabetu, ali se mogu naći u nekim rečima. Kako ih italijanski alfabet ne prepoznaje kao svoja slova, oni se ne nalaze u domaćim rečima, već u nekim rečima koje su stranog porekla.
Sa druge strane, slovo H iako postoji u italijanskom alfabetu i može da se pronađe u domaćim rečima, ono se ne izgovara. Takođe se ne izgovara ni u rečima stranog porekla. Ali u određenim slučajevima ono vrlo znatno utiče na izgovor slova koja su u njegovoj neposrednoj blizini.
ITALIJANSKI JEZIK I MUZIKA
Ono što mnogi ne znaju jeste da je italijanski zvaničan jezik klasične muzike. što i nije toliko čudno kad se malo bolje razmisli. Mnogi pojmovi koji su usko vezani za muziku, kao što su alt, bas, tempo, decrescendo, su poreklom upravo iz italijanskog jezika.
TEKST: NAĐA TODOROVIĆ
Nađa je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smer Komunikologija i odnosi sa javnošću. U slobodno vreme bavi se fotografijom, čitanjem i pisanjem. Kako je od malih nogu u sportu, želja joj je da jednog dana njena karijera spaja odnose sa javnošću i sport.
