Ljudi koji propagiraju pozitivnost i zdrav život, šta god to značilo u vašem individualnom rečniku, vrlo često ističu da je meditacija jedna od ključnih praksi njihovih ideologija. Ona je deo svakodnevne rutine mnogih religija i potkultura. Na društvenim mrežama, u odeljcima knjižare gde se nalazi popularna psihologija, u časopisima, skoro svuda nailazimo na savete kako da primenimo taj drevni način isceljenja. Šta je uopšte meditacija? Kroz dodatna pitanja i primere pokušaćemo da saznamo odgovor na ovo pitanje.
MEDITACIJA MENJA MOZAK I MOŽDANE PROCESE
Nažalost, ne postoji dovoljno naučnih istraživanja o tome kako meditacija utiče na mozgove onih koji se njom posvećeno bave već dugi niz godina. Biće vrlo interesantno saznati da li ona zaista menja specifične procese i hemiju mozga. Međutim, za sada znamo i osećamo jednu stvar – meditacija je smirenje.
KLASIFIKACIJA MEDITACIJE I PRAVILA MEDITIRANJA
S obzirom na to da postoji veliki broj kultura i načina života koji izdvajaju meditaciju kao bitan sastavni element, postoji i veliki broj njenih klasifikacija i podela. Osnovna je podela na meditiranje sa fokusom na jedan objekat (mantra, slika koju stvorimo u glavi itd) i meditiranje kojim bez osuđivanja prihvatamo sve što se nalazi oko nas. Ove dve kategorije imaju i svoje dalje podele, a uvek je moguće kombinovati više različitih vrsta. Možemo meditirati otvorenih ili zatvorenih očiju. Ležeći, sedeći, hodajući. Umesto da se već na početku opteretimo teorijama i informacijama, podsetimo se zaključka iz prošlog pasusa – meditacija je smirenje.
PRVI KORACI U MEDITACIJI
U nastavku teksta, biće predstavljena tri primera početničke meditacije. Ona naravno ne mora da se prekida ili menja, ako vam odgovara da tako meditirate na duže staze. Bitno je da svoju naviku oblikujete po sebi, a ne po tuđim određenjima. Tako i ove primere prekrojite u skladu sa sobom. Što se tiče učestalosti i dužine trajanja jedne meditacije, potrudite se da to bude bar dva puta nedeljno i bar po pet minuta. Dovoljno jednostavno, zar ne?
DIŠEM
U ovom slučaju, objekat vašeg fokusa je vaše disanje. Sedite ili lezite negde gde vam je udobno. Zatvorite oči. Slušajte svoj udah. Sluštajte svoj izdah. Kada udišete, neka vam vazduh ode kroz sve delove tela (ne bukvalno, ali takav treba da bude osećaj). Kada izdišete, neka to bude sporo i kontrolisano. Ovde nema mesta za žurbu. Dišite i slušajte svoje disanje bar pet minuta. Kad god primetite da vam je fokus odleteo na onaj seminarski koji još nije gotov ili na ručak koji treba da spremite, vratite ga na disanje. Ključ je neumorno vraćanje svog fokusa na objekat meditacije.
SLUŠAM, VIDIM, OSEĆAM
Sada uzimamo primer druge vrste meditacije, kada prihvatamo svoju okolinu bez osuđivanja. Izađite napolje. Možete sesti, ali i hodati, što znači da oči mogu biti i otvorene i zatvorene. Tokom zimskih dana je verovatno lakše odraditi ovu vežbu hodajući, ali njene posebne čari zapazićete na proleće, sedeći. Vaš fokus sada nije na disanju. Vi sada opažate sve što je oko vas. Drveće, ulice, zgrade, kola.
Kada sedite napolju tokom aprilskih jutara, slušajte prirodu. Čujte vetar kako pomera lišće. Ptice kako sleću na granu i pevaju svoje prve prolećne pesme. Osetite sunce na licu i ne isključujte ni one manje romantične zvuke – saobraćaj, komšija koji doziva ženu, sirena. Svaki zvuk i svaka senzacija koju vam spoljašnji svet šalje treba da bude prihvaćena kao to što jeste. Ovu meditaciju posebno probajte tokom prvih sunčanih i toplih dana u godini. Verovatno ćete se osećati kao da se ponovo rađate i saznajete lepote prirode.
JA SAM MOJE REČI
Jedna od najčešćih vrsta meditacije jeste ona tokom kojem se fokusiramo na neku izreku tj. mantru. Ako postoji nešto što vas posebno muči, a sigurno postoji jer smo svi ljudi, zamislite najkraću rečenicu koja će vam, ako je istinski prihvatite i primenite, biti kao lek za tu brigu. Na primer, zaključili ste da ste napravili grešku u nekoj bitnoj situaciji koja se skoro desila. Vrlo je lako osetiti se kao promašaj i povući se u sebe. Šta je suprotno od rečenice: Ja sam promašaj? Možda to može biti: Ja učim iz svojih grešaka.
Pošto ćete, nakon napravljene greške, verovatno određeni broj dana sebi podsvesno govoriti da ste promašaj, meditacija sa fokusom na rečenicu suprotnu toj je kao intenzivna terapija. Ona će vam pomoći da se izborite sa svakodnevnim samoomalovažavanjem. Naravno, svako ima svoju pogrdnu rečenicu i njen kontrast. Bitno je da prepoznate i nađete svoje.
ČEMU SVE OVO UOPŠTE?
Vidite, kao što je našem telu potrebno svakodvnevno istezanje da bismo se oslobodili ukočenosti od sedenja, hodanja, vežbanja, nerviranja, našem mozgu je potrebno mentalno istezanje. Malo je naivno da očekujemo da prolazimo kroz razna iskustva, intenzivno konzumiramo medije i opterećujemo sebe informacijama i emocijama, a da ne radimo ništa da bismo se kroz sve to malo smirili, zar ne?
Emotivni stres može da ostavi teške posledice na naše zdravlje. To se dešava jer su naš mozak i ostali organi deo jednog istog sistema kom je potrebno redovno pročišćavanje od toksičnih susptanci, kako fizičkih, tako i mentalnih. Ne morate biti profesionalac, takav ne postoji. Postoje ljudi koji jako dugo i konstantno meditiraju. Međutim, to vas ne čini ništa manje sposobnim da i sami počnete to da radite. Kao što ne možete pogrešno živeti ili pogrešno stvarati umetnost, ne možete ni pogrešno meditirati. Samo počnite.
Fotografija preuzeta sa sajta: https://twitter.com/reggaetakeover/status/1252145201688260608
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
