Alfred Hičkok, Britanac koji je rođen na samom kraju 19. veka, ostavio je za sobom neizbrisivi trag u Holivudu. Čovek koji decenijama nosi titulu jednog od najpoznatijih reditelja svih vremena, režirao je preko 50 filmova. Neki od njegovih najpopularnijih naslova su: Rebeka, Ptice, Psiho i Vertigo.
HIČKOKOVO ZAVEŠTANJE
Psihološki noar triler Vertigo, objavljen je 1958. godine. Radnja filma je utemeljena prema romanu Pjera Boaloa i Tomasa Narcejaca – Među mrtvima. Ovo je klasik koji, svojim izvanrednim obrtima, zbunjuje publiku. Svakako je jedan od najboljih filmova ikada i predstavlja Hičkokovo zaveštanje.
Vertigo je doprineo da se Holivud shvati ozbiljno i pomogao je da filmovi budu posmatrani u granicama umetnosti i zabave. Kao takav, uticao je na druge reditelje i zadao im je težak zadatak. Hičkokova autorska teorija je dokazala da reditelji koji su se izdvajali svojim karakterističnim stilom, mogu biti vredni proučavanja. Film Vertigo je postavljao moralna pitanja, posedovao je kompleksne emocije i prokrčio je put mnogim filmskim ostvarenjima.
FOKUS NA ŽENAMA
Iako su različite kritike bile produkt ovog filma, Vertigo je od samog početka pomerao granice. U prvoj sceni filma je prikazan krupni plan ženskog lica, dok u poslednjem je fokus na ženskom oku. Samim tim se zaključuje da je film zaokupljen ženama, kao stvarima koje treba stalno uobličavati. Neprimereni i upravljački odnos koji je Hičkok gajio prema ženama je takođe prikazan i kroz likove i njihove akcije.
DELIĆ RADNJE
Džejms Stjuart, koji je fantastično odigrao Skotija, daje nam duboki prikaz jedne potrešene duše u beznađu morala. U razornoj sceni, koja je dobar opis Hičkokove samosvesti, Skoti nagovara Džudi da izgleda kao njegova voljena Medlin. Intrigantna Džudi, kao jedna od najdimenzionalnijih Hičkokovih ženskih likova, povređena je. Skoti želi da ona izgleda perfektno, baš kao što je zamišljena u njegovoj glavi. I uz veliki napor, Skoti ne uspeva da od nje napravi ono što želi. Iako je Džudi i sama bila Medlin, ona nije uspela da odglumi tu ženu ponovo.
VERTIGO EFEKAT
Tehnika zastupljena u filmu, koja podrazumeva zumiranje lutke, nazvana je Vertigo efektom. Takav učinak je mogao da iskrivi ugao kamere i takva perspektiva je prvi put viđena u ovom filmu. Efekat je predstavljao vizuelnu metaforu za Skotijevu akrofobiju. Kada se junak nalazio na nekoj visini, gledaoci su mogli da posmatraju kroz njegovu perspektivu, a efekat je stvarao dezorijentisanost pomoću zumiranja.
KRAJ FILMA
Najvažnija karakteristika ovog filma, kao sedme umetnosti je način shvatanja samog završetka filma. Poslednja scena prikazuje otkrivanje i reagovanje Skotija na saznanje da je Džudi zapravo Medlin, žena koju je voleo i da je bila umešana u zaveru ubistva. Skoti primorava ženu da ponovi to ubistvo i odvlači je do samog vrha crkve.
Na scenu stupa časna sestra, u vidu senke, uplašivši glavnu junakinju koja je izgubila kontrolu i pala u smrt. Kraj je izazvao mnoge reakcije i nije bio najjasniji za publiku, ali se o njemu pričalo. Mnoga pitanja o završetku filma su započela novu eru o analizi filmskih ostvarenja. Završetak koji je bio dvosmislen i verodostojan, bila je odluka samog Hičkoka.
SAVRŠENA FILMSKA MUZIKA
Kao još jedna neizostavna stavka filma je muzika u ovom vanvremenskom ostvarenju. Ona je ta koja je igrala glavnu ulogu, obogatila scene i otpočela život van filma. U Bernardu Hermanu je Hičkok pronašao kompozitora koji bi svoju muziku savršeno spojio sa neobičnom radnjom ovog trilera.
Kompozitor Herman dosledno priziva mračnu atmosferu i strah. Sam film je pokrenuo Hermanovu maštu, čija muzika je, dugo nakon što se scena završi, odzvanjala u ušima gledaoca. Orkestrom su dominirale violine i bas-klarineti, a sekvence su odisale jezom i lepotom.
REMEK-DELO KOJE TRAJE
Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da će Vertigo još dugo izazivati divljenje kod svih generacija i da će zbuniti svojim završetkom. Zahvaljujući Alfredu Hičkoku, publika će moći da uživa u ovom večnom klasiku koji pleni svojim kvalitetom. Od veličanstvene glume, pa sve do muzike koja i sama izaziva vrtoglavicu, zaključujemo da je ovaj film zaista jedno remek-delo.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
