Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » KO JE BILA PRINCEZA DAJANA?
dajana

KO JE BILA PRINCEZA DAJANA?

Činite dobra dela, bez očekivanja nagrade, i budite sigurni da će jednoga dana neko učiniti isto za vas. Kada si srećan, puno toga možeš oprostiti. Želim ući u sobu, bilo da je to u bolnici za umiruće ili u bolnici za bolesnu decu. Želim činiti, ne samo biti. – Princeza Dajana, Kraljica ljudskih srca


Dajana Frensis Spenser rođena je 1. jula 1961. godine u Sadringamu, Velikoj Britaniji. Njena kako dela tako i reči, ostala su ugravirana u srcima ljudi širom sveta. Ostala je upamćena kao „princeza svih ljudi“ i „engleska ruža“. Volela bih da budem kraljica u srcu naroda, jer sebe nikako ne mogu da zamislim kao pravu kraljicu ove zemlje, zaključila je Dajana.

NASLEĐE PRINCEZE DAJANE

Princeza je osvajala srca širom sveta, ali njeno ogromno srce, pokorilo je ljude. Satkano iskrama dobrote, prožeto nitima pravdoljublja, gajilo je toliko ljubavi koje je nesebično delila sa svetom. Ceo život posvetila je humanitarnom radu. U okviru njenih kraljevskih dužnosti, bila je predsednica preko 100 dobrotvornih organizacija. Većina ovih organizacija radila je u dobrobit osobama sa invaliditetom, beskućnicima ili decom sa HIV-om. Davala je glas onima koji ga nisu imali, ili nisu bili spremni da progovore. Posetila je bezbroj bolnica, škola, dobrotvornih organizacija i bila je čest gost događaja gde se prikupljao novac u dobrotvorne svrhe. Koristila je svoj glas i položaj kako bi podigla svest ljudi i preusmerila im pažnju na širok spektar važnih pitanja. I dan danas, čak 25 godina nakon njene smrti, poštovana je kao veliki humanitarac.

ZAGRLJAJ KOJI LEČI

Devetnaestog aprila, 1987. godine, datum koji je obeležio čuveni gest princeze Dajane, događaj koji nam svedoči i potvrđuje sve atribute koji su se izgovarali uz njeno ime. Tog dana, princeza je svečano otvarala prvu jedinicu u Velikoj Britaniji za lečenje osoba sa HIV-om i AIDS om. Momenat koji je usledio ostaje zapamćen kao humanitarni podvig koji je razbio sve predrasude, međutim po današnjim saznanjima neosnovano. Dajana je nesebično pružila ruku i rukovala se sa pacijentom koji je bolovao od AIDS-a, bez nošenja zaštitnih rukavica. Grlila je decu koja su bolovala od HIV-a, željna zagrljaja. Sa osmehom na licu, svojim delima izmamila je osmeh svima koji su je tog dana okruživali. Iako je bila krhka i potrešena prizorom, nastojala je da osmehom posmatra svoju okolinu i umesto sažaljenja pruži im ruku, zagrjaj.

PUTEM BALKANSKIH ČARŠIJA

Godinu pre nego što je poginula, Dajana je predano vodila kampanju za zabranu proizvodnje i upotrebe nagaznih mina. Njena istrajnost odvela ju je na put balkanskih čaršija. Koračala je putem Bosne koji beše razoren nagaznim minama, i usputno krpila pukotine i u razaranim životima ljudi. Muhamed Suljkanović bio je jedan od žrtava nagaznih mina, nakon što je 1994. izgubio oba stopala. Princeza Dajana, obećala mu je sredstva za proteze, kako bi mogao da podigne svoju decu. Samo tri nedelje kasnije, ona umire u saobraćajnoj nesreći, ali obećanje biva ispunjeno. Nakon samo par meseci, Muhamed dobija treću ćerku sa svojom suprugom i u znak zahvalnosti na princezinoj dobroti, njegova ćerka ponosno nosi njeno ime. Njena kampanja samo nekoliko meseci nakon njene smrti, biva nagrađena Nobelovom nagradom za mir. Sva njena dela ne mogu stati u jedan tekst, ali ostaju zapamćena kroz bezbroj zahvalnih osmeha, i ljudi koji će njen životni rad zauvek čuvati od zaborava. Ništa mi ne donosi više sreće od pokušaja da pomognem najranjivijim ljudima u društvu. To je cilj i najvažniji deo mog života, na neki način moja sudbina. Ko god je u nevolji, može me pozvati. Doći ću trčeći, gde god da se nalazi, rekla je ona.

TEKST: HELENA PLAHĆINSKI

Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.