Svi smo kao mali gledali ili čitali o Petru Panu. Ali koliko nam je poznat pojam sindroma Petra Pana?
IZBEGAVANJE ODGOVORNOSTI
Osobe koje imaju ovaj sindrom emotivno su nezrele, treba im zaštita i briga drugih ljudi. Zrelo doba sa sobom donosi određene odgovornosti, a ovakve osobe te odgovornosti zaobilaze i odbijaju da ih izvršavaju. To može biti odlaganje zakazivanja pregleda, odlazak u poštu i slično.
SLAB EMOCIONALNI RAST
Dakle, ove osobe stare fizički, ali ne i psihički, emocionalno. Oni odbijaju da odrastu. Ovakve osobe ne mogu da se emotivno povežu sa drugim ljudima na duže staze. Takođe, često imaju problem da se odvoje od roditelja ili staratelja koji se brinu o njemu.
NEDOSTATAK ŽELJE ZA LIČNIM RAZVOJEM
Želja za ličnim razvojem kod ovakvih osoba skoro ne postoji, njima je lepo da su podređeni i zavisni od drugoga. Takođe, donošenje odluka je za njih jako teška stvar. Neadekvatno reagovanje na stresne situacije je još jedan problem. Alkohol i psihoaktivne supstance su jedan od izlaza koji ljudi biraju kada žele da pobegnu od stvarnosti i odgovornosti koje zrelo doba donosi.
PROBLEM I MUŠKARACA I ŽENA
Ovaj sindrom je dobio ime po dečaku koji nikada nije odrastao. Izraz sindrom Petra Pana je prvi put viđen u knjizi psihoanalitičara Dana Kajlija iz 1983. pod nazivom Sindrom Petra Pana − muškarci koji nikada ne odrastu. Naravno on se ne odnosi samo na muškarce, žene, takođe, mogu imati ovaj problem.
IZAZIVAČI OVOG SINDROMA
Uslovi odrastanja gde su roditelji previše zaštitnički nastrojeni prema detetu i uvek tu za njega, ali previše zadiru u ličnu privatnost, mogu da dovedu do toga da dete postane sigurno i ušuškano uz roditelje. Tada nemaju prilike da se susretnu sa nekim izazovima i roditelji rade sve umesto njih. Tako ove osobe postaju nesigurne kada same treba da donesu neku odluku ili obave zadatak. Takođe, ako su deca zlostavljana u detinjstvu, kada odrastu i osete se izvan domašaja zlostavljača, imaju potrebu da nadoknade izgubljeno detinjstvo, pa se ponašaju neodgovorno. Velika nostalgija za prošlošću može biti još jedan izazivač.
IZLAZ IZ STANJA SPUTANOSTI I NESIGURNOSTI
Da bi osoba izašla iz ove sputanosti i nesigurnosti, treba početi sa traženjem posla i pravljenjem plana sa vremenskim okvirom. Uvid u posledice koje dolaze usled izbegavanja ispunjavanja zadatka takođe će biti od pomoći. Naravno, izlaz iz sigurne zone je moguć ako se osoba udalji od izvora koji tera na beg od stvarnosti i obaveza. Na taj način se može koncentrisati na razvoj ličnosti kroz postepeno pristupanje zadacima odraslih osoba. Preporučuje se psihoterapija kako bi se rešio ovakav problem.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
