Ovaj program sadrži negativne prikaze ili loš tretman ljudi ili kultura. Ti stereotipi su bili pogrešni tada i pogrešni su sada. Umesto da odstranimo ovaj sadržaj, želimo da priznamo njegov štetan uticaj, učimo od njega i započnemo diskusiju koja će stvoriti inkluzivniju budućnost. Ovim upozorenjem gledaoci, koji su uglavnom deca, uvode se u priču crtanih filmovi poznate kompanije Dizni. Neki od ne samo najgledanijih, već i najomiljenijih crtanih filmova u sebi sadrže predrasude i stereotipe u vidu rasizma, seksizma, ali i nasilja.
RASIZAM
Dizni je u svojim crtanim filmovima, namerno ili pak nenamerno, provukao neprihvatljive stereotipe koji su podigli veliku prašinu. Roditelji su deci masovno zabranjivali ove filmove, zbog pojedinih scena koje iskrivljuju moralne i društvene vrednosti.
Petar Pan – ko bi pomisio da ovaj, naizgled bezazlen crtani namenjen najmlađima može biti kontroverzan? Večiti dečak koji leti zahvaljujući vilinskoj prašini i srećnim mislima, zabranjen je mlađima od sedam godina zbog rasističkog i neprihvatljivog sadržaja.
Dambo – ovaj poznati crtani lik reflektuje stereotipe različitih okvira. Naime, prva kritična činjenica uočena u ovom dečjem crtaću jeste promocija surovog i nasilnog odnosa prema divljim životinjama. Sa druge strane, veruje se da grupa vrana koja u crtanom filmu uče Damba da leti predstavljaju stereotipno prikazane glasove crnaca. Još ako se na to doda činjenica da glavnoj vrani glas daje čovek bele boje kože, stvar postaje još gora.
SEKSIZAM
Širenje rodnih stereotipa, iako je pogrešno, nije ga nemoguće videti u svakodnevnom životu. Međutim, ono što je pogrešno jeste činjenica da se oni nameću deci u najmlađem uzrastu i to, ni manje ni više nego kroz crtane filmove. U velikom broju crtanih filmova žene su prikazane kao domaćice i sluškinje koje jedini spas vide u muškarcu, odnosno princu koji će ih iz toga izbaviti. Stvara se slika devojke koja svojom lepotom očarava princa, bez koga kasnije ne bi mogla da opstane. Princeze su uglavnom emotivne, razdragane i romantične, dok su prinčevi prikazani kao hrabri, spretni i moćni. Ovakvim konceptom šalje se niz pogrešnih poruka, koje
deca jako brzo upijaju.
CRTANI FILMOVI KOJI PRIKAZUJU SEKSIZAM
Uspavana lepotica – prelepa princeza se jednog dana ubola na vreteno i zbog toga upala dugogodišnji san. Njen jedini spas bio je lepi princ koji bi je poljupcem probudio. Ovde se pokrenula diskusija oko prisilnog poljupca, odnosno zbog činjenice da je princ poljubio princezu bez njenog pristanka.
Pepeljuga – još jedan vrlo popularan dečji crtani film u sebi sadrži rodne stereotipe. Naime, devojka je prikazana kao sluškinja zatočena u kući od strane svoje maćehe. Jedne večeri se iskrada iz kuće, što je prva problematična činjenica, shodno tome da se daju signali da je takvo ponašanje opravdano. Upoznaje princa koji je jedini izlaz iz njene situacije i duboko se zaljubljuje u njega.
Snežana i sedam patuljaka – u poslednje vreme dosta se polemisalo o ovom crtanom filmu, odnosno o tome da li on u sebi sadrži stereotipne scene i poruke. Naime, upitna činjenica koja se naglašava jeste to što mlada devojka bežeći od svoje zle maćehe odseda u kući koja pripada ovim sedam patuljaka. Ona im kuva, čisti i sprema, čime se ponovo degradira žena u Diznijevim filmovima. Međutim, ovde nije kritičan samo položaj žena, već i ljudi patuljastog rasta. Oni su ovde prikazani kao zaostale osobe koje žive u pećini u šumi. Uvideviši ovo, Dizni je snimio novu verziju filma koja će premijerno biti prikazana 2023. godine.
STEREOTIPI ILI IPAK NE?
Lista stereotipnih Diznijevih crtaća se ovde ne završava. Kompanija je više puta pokušala da se odbrani rekavši da su pojedini stereotipi umišljeni od strane posmatrača, odnosno da oni nikada nisu imali nameru da filmove tako naprave. Oni naglašavaju da pojedine scene nisu onakve kakvim se čine ili da pojedine replike glumaca samo zvuče stereotipno. Sve u svemu, kome ćete verovati, individualna je stvar, ali ono što je sigurno to je da su pojedini Diznijevi filmovi zabranjeni u nekim zemljama zbog stereotipa koje propagiraju.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
