Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Oblaci i sve što nismo znali o njima
Oblaci i sve što nismo znali o njima

Oblaci i sve što nismo znali o njima

Svi znamo šta su oblaci, ogromne količine toplog vazduha koje se na određenoj visini hlade, a zatim pretvaraju u sitne kapljice vode ili komadiće leda koje se drže zajedno, i formiraju zanimljive oblike i boje i stvarajući prelep i romantičan prizor. Ali iza tog svima interesantnog i maštovitog prizora, stoji još dosta toga što sigurno niste znali o njima.


 

OBLACI SE MOGU PODELITI

Oblaci neprestano menjaju svoju veličinu i oblik, ali postoje neki jako karakteristični i specifični oblici. Kako bismo ih razlikovali, oblake možemo podeliti na rodove, vrste i podvrste.  Rodovi su podeljeni u deset grupa, a svaki oblak može pripadati samo jednom rodu. Vrste oblaka se utvrđuju po obliku, veličini ili nekim unutrašnjim karakteristikama oblaka, i takođe jedan oblak može pripadati samo jednoj vrsti. Neke od najčešćih vrsta oblaka su Fibratus, Uncinus, Spisatus, Castelanus, Flocus…  Podvrste se određuju na osnovu nekih specifičnih karakteristika kao što su na primer stepen njihove providnosti. Podvrsta može biti i više, za razliku od roda i vrste, ali ne mora svaki oblak da ima vrstu i podvrstu. Najčešće podvrste oblaka mogu biti Intortus, Vertebratus, Undulatus, Radiatus, Duplikatus, Translucidus…

 

 

 

PRAMENOVI KOSE

Ovi Cirus oblaci se nalaze na najvišoj nadmorskoj visini. Možemo ih videti kada je lepo vreme, izgledaju kao nežni, beli, raščešljani pramenovi, podsećaju na pramenove kose, koji mogu biti i blago zakrivljeni na krajevima. Nalaze se na visini od oko 5- 10 kilometara.

 

 

 

NIZ MALIH JASTUČIĆA

Cirokumulus predstavlja jako zanimljiv oblik koji izgleda kao niz malih jastučića vate pravilno raspoređenih jedan do drugog. Ne zadržavaju se dugo na nebu, u proseku oko dva sata, i obično najavljuju promenu vremena i nalazi se na visini od oko 5-7 kilometara.

 

 

POLUPROVIDNI PREKRIVAČ

Cirostratus, tanki, beli, poluprovidni prekrivač, koji dosta podseća na Cirus. Razlika između njih je u tome što Cirostratusova vlakna ne smeju biti ni u jednom delu razdvojena. Ovaj prizor možemo videti kada posmatramo zalazak sunca, ili u sred dana ili noći, kada je deo neba prekriven tankim oblakom, a sunce, odnosno mesec, se ocrtava kroz njega. Nalaze se na visini od oko 6-8 kilometara.

 

 

 

KIŠNI OBLAK

Nimbostratus je po definiciji kišni oblak, nema rupa u oblaku, nema jasnih ivica i potpuno je jednoličan i siv. On je najveći oblak, dosta tamne boje kroz kojeg je gotovo nemoguće videti sunce, njegova gustina može da se kreće od 2 do 8 kilometara. U sebi sadrži velike količine kiše, susnežice i snega.

 

 

OLUJNI OBLAK

Kumulonimbus je vrsta vertikalnog oblaka, naziva se i gomilasto-kišni, ili olujni oblak koji ima oblik ogromne kule. Sastoji se od ledenih kristala a iz njega padaju jaki pljuskovi, neretko i grad, a često su i osnova za tornado. Nastaju na visini od 500 – 9.000 metara od površine zemljine kore.

 

 

 

OBLACI POSTOJE  NA DRUGIM PLANETAMA

Oblaka nema samo na Zemli, ima ih i na drugim planetama. Saturn i Jupiter imaju slojevite oblake nastale od amonijuma, amonijuma hidrosulfida i vode. Na Veneri se nalaze gusti oblaci sastavljeni od sumpor-dioksida, na Mrasu od vode, ali zaleđene vode, a na Uranu i Neptunu su oblaci od metana.

 

 

 

ZANIMLJIVOSTI

Najoblačnije mesto na zemlji je u Južnoj Africi, to je ostrvo princa Edvarda, gde samo 800 sati godišnje, sunce uspeva da se probije kroz oblake.

 

 

Potpukovnik Vilijam Rankin je jedini čovek ikada, koji je preživeo pad kroz oblak kumulonimbisa. Nakon pada iz aviona, sa padobranom, uspeo je da preživi pola sata zaglavljen u oluji.

 

 

Postoje oblaci koji svetle, nalaze se toliko visoko u atmosferi da reflektuju sunčevu svetlost čak i noću, pa zato izgleda kao da sijaju.

 

 

Postoje različite zanimljive pojave vezane za oblake na primer sedefasti oblaci, to su prelepi, romantični oblaci šarenih, duginih boja.

 

 

U Iranu zbog sušne klime, veruje se da oblaci donose sreću, pa je tako želja, da ti nebo uvek bude puno oblaka, jedna od lepših želja koju možete da poželite nekome sa tih prostora.

 

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni