Jezik je osnovno sredstvo komunikacije među ljudima. On predstavlja odraz narodnog i kulturnog stvaralaštva utemeljenog kroz vekove. Međutim, čini se kao da je naš jezik danas ugrožen. Napretkom tehnologije i medija, čiji se rečnik propagira na široke narodne mase, dobijamo sve više konstrukcija preuzetih iz drugih jezika, a samo prilagođenih našem.
SRPSKI JEZIK
Srpski jezik je bogat raznovrsnim izrazima, frazama, poslovicam, širokom leksikom i konstrukcijama, kao i rečima sa semantičkim značenjem. Da bi tako i ostalo, potrebno je negovati jezik. Negovanje jezika ogleda se kroz njegovu svakodnevnu upotrebu, kroz menjanje konstrukcija prilagođavanjem na jezičko osećanje zajednice i kroz različite opisne upotrebe naših fraza umesto stranih izraza.
Naš jezik ima nekoliko ključnih resursa. Prvi od njih je svako slovo jedan glas, pravilo koje je još Vuk Stefanović Karadžić, naš najznačajniji lingvista, utemeljio. Lepota jeste takođe u normiranosti dva pisma – ćirilice i latinice, kao i dva izgovora – ekavski i ijekavski. Od samog rođenja usvajamo paralelno jezik, pismo i kulturu. Ta tri segmenta su povezana kultorološkom osnovom, u kojoj dete pronalazi parameter zajedenice u kojoj odrasta.
FRAZEOLOGIJA I KULTUROLOGIJA
Često možemo čuti frazeologizme koji su poznati samo nama kao zajednici. Kada koristimo u razgovoru primere poput lupati glavom o zid, presipati iz šupljeg u prazno, pijan kao majka, stajati sa obe noge na zemlji, kao i mnoge druge, stranac neće razumeti primarno značenje tih izraza. Takve fraze koristimo u određenom kontekstu sa određenim kulturološkim značenjem. One se nazivaju frazeologizmi i po svojoj definiciji – frazeologizmi predstavljaju ustaljene jedinice jezika i obično se sastoje od dve reči (najmanje) koje skupa uzete imaju jedno značenje. Zbog toga, da bismo poznavali neki jezik, pored poznavanja njegove leksike, gramatike i sintakse, važno je da poznajemo i pragmatiku i kulturnu sferu određene zajednice.
IDENTITET NACIJE
Naše misli su usko povezane sa jezikom koji korstimo. Kroz jezik, odnosno sistem znakova, izražavamo sebe kao pojedinca i zajednicu kojoj pripadamo. Dok traje jezik, traje i nacija. Zabranom korišćenja jezika, odbacuje se i određena kultura, tradicija, kao i čitava grupa govornika čiji se identitet ogleda upravo kroz to.
TEKST: NATAŠA TEODOSIĆ
Nataša Teodosić studira na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Novinar je, ljubitelj jezičkih nedoumica, i rada sa decom, kao i budući master logoped.
