Efekat Romea i Julije. Odnos sa roditeljima ume da bude ponekad naporan i izazovan, ali je jedan od naših največih testova ukoliko ćemo jednog dana sami postati roditelji.
VAŽNO JE IZGRADITI DOBAR ODNOS SA RODITELJIMA
Ako se to i ne desi, svakako je važno da radimo na odnosu sa našim roditeljima, tako što ćemo asertivnim načinom komunikacije izgraditi lične granice i tražiti poštovanje i ljubav koju mi pružamo njima. Prihvatanje da ne razmišljamo svi isto i da je u redu ne slagati se sa mišljenjem majke i oca je prvi korak sazrevanja, znajući da neslaganjem ne ukazujemo njima nepoštovanje, već čuvamo i gradimo sopstveni integritet.
ŠTA PREDSTAVLJA EFEKAT ROMEA I JULIJE?
Naučno-dokumentovani psihološki efekat u ljudskom ponašanju, efekat Romea i Julije, predstavlja pojavu da privlačnost između dve osobe raste ako postoji protivljenje porodica njihovoj vezi i težnja da se oni razdvoje. Dakle, ukoliko roditelji otvoreno krenu da brane nečiju vezu, tada se dvoje mladih još više zaljube jedno u drugo.
ZABRANJENE LJUBAVI
Ovaj efekat je dobio naziv po junacima Šekspirove tragedije Romeo i Julija, a istraživanje su radili Driskol, Dejvis i Lipec 1972. godine. Oni su otkrili da je kod parova koji su ukazali na povećano uplitanje roditelja u njihovu romantičnu vezu, zabeleženo i povećanje ljubavi u istom periodu od 6 meseci. Od originalnog istraživanja nisu ponovljeni isti rezultati. Umesto toga većina drugih istraživanja ukazuje na efekat društvene mreže, pri čemu ističe neodobravanje od nekog u društvenoj mreži, prijatelja ili porodice, što dovodi do pada romantičnog kvaliteta odnosa jednog para.
MOĆ OTPORA I MLADALAČKOG BUNTA
Pouka iz ovog efekta i dalje postoji, to jest možemo reći da i u savremenom svetu ljudsko ponašanje nije mnogo drugačije, jer i dalje postoje roditeljske ambicije, neostvarene želje, strahovi, svađe među porodicama i ljubavi mladih koje se završavaju tragično.
Mladi ljudi, a posebno tinejdžeri, imaju potrebu za nezavisnošću i slobodom, te stoga odbijaju da im neko nameće pravila. Vrlo su različite i individualne situacije od para do para, jer ponekad nemogućnost ponovnog okupljanja i zabranjena ljubav stvaraju zaborav. Stručnjaci potvrđuju da kada se par razdvoji i prođe nekoliko meseci, osećaj se pojačava, upravo zbog ovog efekta Romea i Julije. Međutim, ukoliko prođe mnogo godina, neuronski krugovi slabe i pojedinci teže da obnove svoj život bez druge osobe.
PRETERANI UTICAJ RODITELJA
Psiholozi kažu: Pre nego što se venčaš sa svojim partnerom, proveri da li si se razveo od svojih roditelja. Po statističkim podacima, jedan od glavnih razloga za razvod braka u Srbiji je to što se roditelji, njegovi ili njeni, previše mešaju u njihov život i odnos.
POTREBNE SU ZDRAVE GRANICE
Važno je znati da psihološko odrastanje obuhvata redefinisanje odnosa sa roditeljima, u smislu toga da su obe strane odrasle, samostalne i ravnopravne osobe. Dešava se da roditelji svojoj deci postavljaju zabranu na odrastanje i kroz različite psihološke igre zadržavaju decu u odnosu roditelj–dete. Zbog čega se to dešava?
Najčešće je tim roditeljima dete smisao života, a osnovna uloga im je roditeljstvo. Oni su zanemarili svoje karijere, partnerske relacije, društveni život i posvetili su se isključivo svojoj ulozi roditelja. Ako dete ode iz kuće oni gube funkciju, što znači da treba da redefinišu svoj život. Bilo bi poželjno započeti od činjenice da roditelji ne poseduju svoju decu, ona nisu njihovo vlasništvo i odlaskom iz kuće neki od njih gube kontrolu nad decom, što ih čini da se osećaju uplašeno i nemoćno.
ŠTA ZNAČI RAZVESTI SE OD RODITELJA?
Razvesti se od roditelja, u ovom kontekstu, znači postaviti granice između svoje porodice porekla i porodice koju gradimo sa svojim partnerom. Ovo ne predstavlja napuštanje odnosa, nego upravo njegovo redefinisanje. Bilo to zbog neslaganja između porodica partnera i naše porodice, neodobravanje roditelja da budemo u vezi ili braku sa našim partnerom ili neslaganje između roditelja i našeg partnera.
Sve ovo nije kraj, već početak međusobne ljubavi i poštovanja. To znači da smo odrasli i da preuzimamo odgovornost za svoje ponašanje i odluke. Naš partner je naša odluka, a povlačenjem granice sa roditeljima ne određujemo njima šta će raditi ili kako će se ponašati, već ih informišemo šta mi nećemo tolerisati.
KAKO KONKRETNO ZVUČE GRANICE SA RODITELJIMA?
Evo neki od primera granica sa našim roditeljima:
Osećam se jako tužno i ljuti me kada vičeš na mene. Ako ne možeš to da popraviš, biću prinuđen/a da izađem iz prostorije.
Volimo kada nas posetite i volimo da provodimo vreme sa vama, ali znači nam da se prvo najavite.
Poštujem tvoje mišljenje, iako nije isto kao moje. Molim te da i ti poštuješ moje mišljenje i ne ljutiš se ako te ne poslušam.
Važno je da zapamtimo da zdravim granicama gradimo zdrav odnos i da u početku neće biti lako u postavljanju istih, ali nas posle čeka jedna istinski efikasna zajednica puna ljubavi. Kada pokrijemo i utemeljimo prvi korak, ostaje nam najvažniji korak kod ličnih granica, a to je njihovo održavanje.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
