Hiperaktivnost je danas poznata pod nazivom ADHD, odnosno Hiperaktivni poremećaj sa nedostatkom pažnje. Smatra se da hiperaktivna deca ne mogu da se smire ni na pet minuta, stalno su u pokretu, ništa im ne drži pažnju i ne završavaju do kraja ni jedan zadatak.
PRUT ILI SAT?
Do pre koju deceniju, ovakva dečja bolest se lečila prutom. Sada je osnovno pitanje kada roditelj treba da posumnja da njegovo dete nije samo živahno i razmaženo već možda hiperaktivno. Prvi znaci upozorenja se obično javljaju prilikom polaska u školu. Tu postaje očigledno da dete nije u stanju da se kontroliše na času kao što njegovi vršnjaci to čine. Međutim, to samo po sebi ne ukazuje na hiperaktivnost. Da bi se postavila ova dijagnoza, potrebno je da dete pokazuje simptome u najmanje dve sredine (na primer i u kući i u školi) neprekidno bar šest meseci. Tada se treba obratiti lekaru opšte prakse koji će uputiti porodicu dalje kod specijaliste. Ukoliko se dijagnoza postavi, u tretman se uključuje tim lekara. U tom slučaju, odložite prut i uzmite sat.
STRPLJENJE KAO LEK
Tim stručnjaka će svakako obučavati roditelje na individualnoj osnovi, ali svi se slažu da je za decu sa hiperaktivnim poremećajem glavna dobra organizacija i ustaljeni ritam dana. Prekopotrebno je da spavaju, ustaju, jedu i obavljaju ostale aktivnosti u isto vreme. Ništa manje bitno od organizacije nije strpljenje i doslednost roditelja ili staratelja. Zadaci se moraju objašnjavati jedan po jedan i za to vreme se eliminišu svi ostali sadržaji. Dete će morati redovno da ide na tretmane. Primećeno je da kognitvno-bihejvioralna terapija daje dobre rezultate, ali i to se određuje od slučaja do slučaja. Studije su pokazale da lekovi zaista mnogo pomažu u kontroli simptoma hiperaktivnosti, tako da se smatraju gotovo neophodnim.
IMA LI SVETLA NA KRAJU TUNELA?
Hiperaktivna deca ne postižu da prate gradivo u školi, naporna su i vršnjacima i odraslima, bivaju odbačena i nesrećna. ADHD traje ceo život, ne može se izlečiti. To je tunel. Medjutim, uz istrajnu roditeljsku negu, adekvatan tretman i odgovarajuće lekove, mogu staviti svoje simptome pod kontrolu i ostvariti se kao ljudi na raznim poljima. Postoje načini da se hiperaktivnost usmeri ka nečemu kreativnom. To je svetlo na kraju tunela… ili olimpijska baklja u slučaju Majkla Felpsa i Simone Bajls, odlikovanih olimpijaca sa ADHD-om. I za kraj citat Aristotela koji se može primeniti u slučaju dece sa hiperaktivnim poremećajem: „Strpljenje je gorko, ali su mu plodovi slatki.“
TEKST: NEVENA JOKIĆ
Nevena Jokić je defektolog i budući psihoterapeut. Zahvalna je na poznavanju mnogobrojnih ljudi čija je energija inspiriše. Slobodno vreme provodi u prirodi ili u gradu, na rolerima. Slika po platnu i zidovima, uz dobru muziku i dobar džin.
