Prvi zapisi o obući dolaze iz Starog Egipta, 3500 godina pre nove ere. To su bile kožne ploče koje su trakama vezivane za noge. I tada su postojale naznake visokih štikli, ali se takva obuća nosila u ceremonijalne svrhe i nije bila pogodna za hodanje.
Druga grupacija ljudi koja je nosila štikle jesu egipatski mesari, kojima su one služile kako bi se odigli od zemlje da se ne bi uprljali krvlju. U starom Rimu i Grčkoj glumci su nosili cipele sa drvenim ili plutanim đonovima različite visine, čime su opisivali društveni status osobe koju su igrali. Prostitutke su se mogle prepoznati po visokim potpeticama. Pretečom visokih štikli se smatraju takvi drveni đonovi, koji su bili česta pojava u srednjem veku. Nosili su ih i muškarci i žene, a ti đonovi su bili zakačeni za skupe kožne cipele, kako bi ih zaštitili od blata i ostale prljavštine. Najviše su ličile na današnje platforme.
TURSKE NANULE
U XV veku su u Turskoj nastale drvene ili plutane cipele na platformu, koje su postale veoma popularne u Evropi u naredna dva veka. One su bile visoke preko 20 cm, zbog čega žene nisu mogle da se kreću bez pomoći štapa ili sluga. Glavni razlog nastanka ovih cipela je sprečavanje žena da beže iz turskih harema.
XVI vek se smatra vekom nastanka štikle. Tadašnji đonovi su pomagali jahačima da im noge ne ispadnu iz uzengija. Jahačka štikla je bila visoka 2,5 – 4 cm i podsećala je na one na današnjim kaubojskim čizmama. Katarina Mediči je bila supruga Vojvode od Orleansa, kasnije kralja Francuske. Bila je veoma niska, oko 150 cm, a znajući da je buduća Kraljica Francuske, osećala se nesigurno u poređenju sa lepom i visokom ljubavnicom svog supruga, Dijanomod Poatjea. Tada je imala 14 godina. Kako bi zadobila naklonost naroda i izgledala lepše pored svog supruga, počela je da nosi potpetice visoke 5 cm. One su joj davale visinu, ali i zanos njenom hodu. Veoma brzo, ovakve cipele su postale sinonim visokog društva i dobrostojećih dama. Tada su u modu ušle i iste cipele, a termin je podrazumevao cipelu koja je mogla da se nosi i na levoj i na desnoj nozi.
LUJ ŠTIKLE
Do kraja XVI veka štikle su nosila oba pola, a o osobama koje su bile moćne i uspešne se često govorilo o onima na visokim potpeticama. U XVIII veku je francuski kralj Luj XIV odredio da crvene štikle može da nose samo plemstvo, ali da ničije štikle ne smeju biti više od njegovih, koje su imale oko 13 cm. Njegove cipele su dobile i naziv: Luj štikle.
Kroz vekove je štikla počela da dobija seksualnu konotaciju, a fut fetiš je postao sve prihvatljiviji. U perodu Rokokoa su štikle postale uže i više, kako bi dodatno naglasile žensku siluetu. Malo žensko stopalo je smatrano lepim, pa su mnoge žene stezale svoja stopala trakama kako bi ih učinile vizuelno manjim. Cipele su imale ulogu da telo učine više aristokratskim i privlačnim. U isto vreme je u Americi ženama zabranjivano da nose visoke potpetice. One koje su to nosile smatrane su vešticama. Tek polovinom XIX veka su Amerikanci prihvatili ovu evropsku modu.
PRVA FABRIKA ŠTIKLI
Kako su ratovi određivali istoriju sveta, tako je i dolazak Napoleona na vlast on je apsolutno zabranio nošenje štikli, kako bi se pokazala jednakost među ljudima. Tada, pred kraj XVIII veka, u modu ulaze ravne cipele ojačane slojem kože sa donje strane. One su se često vezivale trakama oko zglobova pa su podsećale na rimljanke. Šezdesetih godina XIX veka štikle ponovo ulaze u modu. Novi izum, šivaća mašina, dao je više mogućnosti u izradi, tako da je 1888. godine u Americi otvorena prva fabrika štikli. Niža štikla, sa manjim ili većim špicom ili sasvim zaobljene, ukrašene tankim kaišem oko članka ili upadljivom šnalom, čini se da su bile jako udobne i žene su ih rado nosile. Oni ekskluzivniji modeli bili su mnogo elegantniji i ženstveniji, tek krajem dvadesetih godina XX veka pojavljuju se i izrazito visoke potpetice. Sredinom XX veka i dalje su bile popularne niže štikle i zanimljive platforme poput šupljih ili providnih.
PLATFORME ILI SALONKE
Imućne žene i poznate zvezde volele su da nose i ekstravagantnije modele cipela. Šezdesetih godina postaju popularne špicaste cipele sa malom štiklom i sa otvorenom petom. Devedesetih i dvehiljaditih godina u modi su jarke boje, neobični modeli obuće, vrlo ekstravagantni, a i nekoliko svedenijih, klasičnih cipela. Danas se ima najviše slobode da nosi bilo šta od salonke, platforme, sandale pa do patike na štiklu, raznih boja i raznih modela. Dokaz za to je i Lejdi Gaga.
TEKST: ANDRIJANA MILENKOVIĆ
Andrijana Milenković je student Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da posećuje pozorište, bioskop, filmske susrete, utakmice i ostale kulturne i sportske događaje u njenom gradu, te je upućena u sve aktuelnosti na polju kulture i sporta.
