Verovatno nam je svima poznata čuvena fraza „mamini sinovi i tatine ćerke“ i većina nas prihvatila je to kao nešto što je jednostavno tako, bez previše razmišljanja. Zaista jeste čest slučaj da su majke više privržene muškoj deci, dok su očevi privrženiji ćerkama, ali zašto je to tako?
ISPUNJENJE NEDOSTATAKA KROZ DECU
Dešava se da roditelji svoje želje i fantazije prenose na svoju decu, svesno ili nesvesno. Isto tako roditelj traži u svom detetu ali ono što mu fali ili mu je falilo u njegovom detinjstvu. Na primer, ako je očeva majka bila hladna prema njemu ili mu je pružala nedovoljno ljubavi i pažnje, on će se okrenuti prema svom ženskom detetu, tražeći ono što mu je falilo. Ako je majčin otac bio odsutan ili distanciran prema njoj u njenom detinjstvu, ona će tu ljubav gledati da nadoknadi na neki način kroz muško dete. Naravno ovo nisu jedini primeri, niti je uvek nužno ovaj sled događaja. Ova teorija opet ne objašnjava zašto se majke u nekim slučajevima okreću više baš prema muškoj deci, a ne prema ženskoj i obrnuto.
FROJDOVO GLEDIŠTE
Odgovor na pitanje zašto su mamini sinovi, a tatine ćerke jednim delom možemo potražiti u psihoanalizi. Zapravo, radi se o jednom začaranom krugu koji se ponavlja kroz generacije. Kao što su majke okrenute više prema muškoj deci, tako su i muška deca okrenuta više prema majci, odnosno prema roditelju suprotnog pola. Sigmund Frojd osnivač je psihoseksualne teorije razvoja kao i pojmova Edipov kompleks i Elektrin kompleks. Prema Frojdu, deca na uzrastu od oko četvrte, pete godine otkrivaju svoje genitalije kao i da se polno razlikuju. Tada se kod dečaka istovremeno javlja erotizovana ljubav prema majci kao i strah od očeve osvete, koji je Frojd nazvao kastracionim strahom. Konflikt u kome se dečaci na ovom uzrastu nalaze, naziva se upravo Edipov kompeks. Kod devojčica se na istom ovom uzrastu, javlja, kako je to Frojd nazvao, zavist za penisom. One iskazuju naročitu ljubav prema ocu, dok prema majci iskazuju neprijateljsko rapspoloženje, kriveći je za tu inferiornost. Konflikt u kome se one nalaze jeste Elektrin kompleks.
Ovde dolazimo do gore navedenog začaranog kruga. Taj isti dečak koji je više bio okrenut prema svojoj majci, nesvesno ili svesno biće privrženiji ženskom detetu, njegovo žensko dete, kada se ostvari u ulozi majke, biće verovatno privrženije muškom detetu i tako dalje kroz generacije. Svakako da na naše pitanje odgovor nije samo jedan. Iako je Frojdova teorija jedna od, ako ne i najkontraverznija, empirijski su potvrđeni segmenti njegove teroije među kojima je i Edipov i Elektrin kompleks, dok su pojmovi kastracionog straha I zavisti za penisom opovrgnuti.
Odgovor možemo naći i u tome da dete čak i pre samog rođenja, nesvesno ali intezivno preuzima na sebe ulogu da to što roditelju fali, nadoknadi. Na kraju, takođe se možemo zapitati koliko je ova fraza mamini sinovi i tatine ćerke istinita odnosno da li je ona više mit nego istina. Bitno je napomenuti da je kontekst kulture od velikog značaja te je fraza u kulturama poput evropske i američke više istina nego mit.
TEKST: ANA VUKMIROVIĆ
Ana Vukmirović je apsolvent psihologije i ljubitelj fotografije.
