„Čitav život je kao gledanje filmova. Samo što uvek stižeš deset minuta nakon početka i niko neće da ti objasni zaplet nego moraš sam da zaključuješ na osnovu tragova.” – Teri Pračet
O ALFREDU HIČKOKU
Alfred Hičkok je bio britanski filmski reditelj, koji nosi titulu jednog od najznačajnijih i najcenjenijih filmskih reditelja svih vremena. Ovo je čovek koji je imao sposobnost da na briljantan način u svojim trilerima spoji sliku i zvuk i time dopre do uma gledalaca. Tokom karijere duge šest decenija, snimio je više od pedeset igranih filmova, ostavivši veliki uticaj na buduća filmska dostignuća svojim radom. Veliki uticaj na razvoj pravca njegovog stvaralaštva imala su dela Edgara Alana Poa. Ja sam filantrop: pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole da osete užas i strah. Uvek se postaraj da publika pati što više.
NAJPOZNATIJI HIČKOKOVI FILMOVI
Jedni od najpoznatijih filmova su: Ptice, Psiho, Vrtoglavica, Rebeka, Držte lopova, Vrt zadovoljstva, Čovek koji je suviše znao i drugi. Bio je nominovan pet puta za najboljeg reditelja i to za filmove: Rebeka Čamac za spasavanj, Začaran, Prozor u dvorište i Psiho. Godine 1967. primio je nagradu za životno delo, a 1980. kraljica Elizabeta Druga odlikovala ga je titulom viteza. Ubrzo nakon odlikovanja je preminuo.
ZANIMLJIVOSTI IZ ŽIVOTA
Pored toga što je svojim radom ostavio dubok trag u svetskoj kinematografiji, Hičkok je ostao upamćen kao jedan veliki perfekcionista sa veoma neobičnim smislom za humor. Mnogi glumci koji su sarađivali sa njim, govorili su o njemu kao o jednom ekscentričnom i čudnom čoveku koji je opsednut detaljima. Izraziti pefekcionizam možemo videti i u jednoj od kultnih scena iz filma Psiho, gde se ubistvo dešava u trajanju od 45 sekundi. Na prvi pogled nikada ne bismo pomislili da je za tu scenu bilo potreno dosta vremena. Međutim, ta scena je snimana sedam dana iz 17 različitih uglova. Do onog trenutka kada je dostigla svoj vrhunac savršenstva. Hičkok je često govorio ironičnim tonom, iznosio mišljenja i primedbe bez ikakvog ustručavanja.
SLUČAJNI PROLAZNIK
Kada je reč o njegovom smislu za humor, bio je poznat po izvođenju apsurdnih i ponekad okrutnih šala. Dužina filma mora biti direktno povezana sa izdržljivošću ljudske bešike. Zbog čudne naravi često je ulazio u rasprave sa svojim glumcima. Nije krio da ga nerviraju, čak je jednom prilikom izjavio kako je zavideo Voltu Dizniju što svoje glumce može samo da izgužva i baci. Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa ovim režiserom je ta da se on pojavljuje čak u 39 svojih filmova. Ako malo bolje obratite pažnju, možete kraičkom oka spaziti mirnog i povučenog prolaznika, pešaka ili pak lice na posteru, koje ipak tu igra najvažniju ulogu. Ova kratka pojavljivanja vremenom su postala toliko aktuelna da ih je reditelj kasnije montirao na početku filmova, ne želeći da ometaju publiku koja bi, umesto da prati radnju, pomno tražila njega kako šeta u pozadin ili se vozi u gradskom prevozu.
FILM „PSIHO”
Ovaj Hičkokov fim se danas smatra jednim od najboljih filmova koje je on režirao, a međunarodni filmski kritičari ga hvale kao vrhunsko delo filmske umetnosti. Film je snimljen 1960. godine, po scenariju Džozefa Stefana. U glavnim ulogama su Entoni Perkins, Dženet Li, Džon Gavin, Vera Majls i Martin Balzman. Psiho je svojim pojavljivanjem na svetskoj sceni dosegao do vrtoglave popularnosti i zauzeo posebno mesto kod ljubitelja ovog žanra. Priča o opsesivnom Normanu Bejtsu, koji je po nekim analizama sklon šizofreniji i Edipovom kompleksu, koji ga nagone na monstruozne zločine, zavodi svojom misterioznošću i ledi krv u žilama. Scena koja je obeležila ovaj film je svakako ona u kojoj se dešava ubistvo u kupatilu i za čije vreme se u pozadini čuje muzika Bernarda Hermana. Glumica Dženet Li, koja je igrala ulogu mlade plavuše Marijon Krejn i čija je sudbina skončana u kupatilu motela Bejts, govorila je o neprijatnostima koje je doživljavala za vreme snimanja filma. Naime, režiser je radi uverljivije scene vriska puštao zmiju u kupatilo, na šta je glumica teška srca pristala. Poslednja scena je ta koja upotpunjava doživljaj celog filma. Unutrašnji monolog ubice Normana i dobroćudni osmeh koji unosi osećaj zbunjenosti, jeze i nemira.
TEKST: JASMINA MITIĆ
Jasmina Mitić je studentkinja Novinarstva na akademskim studijama Filozofskog fakulteta u Nišu. Slobodno vreme najradije provodi sa društvom. Ljubitelj je poezije i zaljubljenik u umetnost, muziku i prirodu.