U biti ljudskog postojanja leži potreba da se sve pojave i stvari koje nas okružuju objasne. Svesno ili nesvesno, njima tražimo smisao, udovoljavajući fundamentalnoj potrebi da živimo u svetu smisla. Isto se dešava i sa umetnošću, gde neretko pokušavamo da proniknemo u stanje stvaraoca, objasnimo delo i odredimo mu vrednost.
ŠTA JE LARPURLARTIZAM?
Pojam larpurlartizam potiče od francuske sintagme l’art pour l’art, što doslovno znači umetnost radi umetnosti. To je estetska teorija po kojoj se smatra da su umetnička dela sama po sebi svrha i da ih nije potrebno objasniti. Definicija podrazumeva i to da umetnost nema nikakvu društvenu ili moralnu funkciju, te da je jedini cilj umetničkog dela da bude lepo. Samim tim, larpurlartizam negira utilitarističku teoriju da stvaralaštvo mora biti društveno angažovano. U osnovi ovog pravca je nezainteresovanost za sve što je oko umetnosti i izvan nje.
ISTORIJA I KONSTITUISANJE LARPURLARTIZMA
Termin larpurlartizam uveo je francuski filozof Viktor Kuzen 1818. godine, iako su osnove ove teorije postavljene još ranije. Larpurlartizam, pored utilitarističke teorije umetnosti, osporava i didaktičko gledište, prisutno još od antičkih vremena. Osnove ove teorije postavljene su i pre uvođenja termina, na primer u Kantovom učenju o bezinteresnom dopadanju i u ideji o autonomiji umetničkog dela.
LARPURLARTIZAM I KNJIŽEVNOST
Larpurlartizam je nastao u pesničkom krugu oko Teofila Gotjea, ali su njegova načela kasnije prihvatili i drugi pisci kao što su Oskar Vajld i Gistav Flober. Teofil Gotje u predgovoru romana Gospođica de Mopen smatra da umetnost treba da bude nezainteresovana i beskorisna, jer su korisne stvari ružne. Ja bih se rado lišio krompira nego ruža, a mislim da postoji samo jedan utilitarista na svetu koji bi počupao aleju lala da bi na njihovom mestu zasadio kupus − Teofil Gotje. Svojim stavom da je lepota vrhunski kriterijum umetnosti, a da je umetnost nezavisna od morala, Šarl Bodler postaje još jedan od predstavnika ovog pravca.
UTICAJ NA NOVE UMETNIČKE PRAVCE
U 19. veku se konstituisao veliki broj umetničkih pravaca. Od svih književnih pravaca i škola, larpurlartizam je najveći uticaj izvršio na parnasizam, formalizam i simbolizam. Značajno je uticao i na gledište postmodernističkih filozofa, za koje postoji samo virtuelna stvarnost i istina fikcije. Sve ove pravce odlikuje neodređenost, nezainteresovanost za spoljašnji svet i socijalna pitanja, kao i beg od besmislene stvarnosti kroz umetnost.
MOŽE LI SE POBEĆI OD STVARNOSTI?
Za mnoge umetnike i konzumente, umetnost predstavlja beg od stvarnosti koja ponekad može
biti naporna i surova. Od nje se ne može pobeći. U njoj nas čekaju egzistencijalna pitanja. Da
bismo našu realnost učinili podnošljivijom, odgovore na ta pitanja možemo potražiti kroz
umetnost, zadovoljavajući najširi spektar kulturnih i socijalnih potreba. Ipak, ne treba
zaboraviti da umetnost može biti jednostavno lepa i neopterećena težinom spoljašnjeg sveta.
TEKST: LANA STANISAVLJEVIĆ
Lana Stanisavljević je studentkinja prve godine Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše, a u budućnosti želi da postane profesionalni novinar. Slobodno vreme najradije provodi u društvu prijatelja analizirajući umetnost, politiku i avijaciju.
