Evropsko istraživanje Deca u onlajn sferi (EU Kids Online), pokazalo je da mladi u proseku provode do četiri i po sata dnevno na internetu, dok dve trećine njih vikendom provodi čak između četiri i sedam sati.
Živimo u vremenu kada nam je sve dostupno na jedan klik. Svakodnevno provodimo vreme na internetu, gledajući filmove, čitajući omiljene portale, razgovarajući sa prijateljima ili jednostavno surfujući internetom. Pored prednosti koje je internet doneo sa sobom, lista mana ne zaostaje za njom. Retko ko se od nas zapita koliko dnevno vremena provodimo na internetu i društvenim mrežama, koliko to utiče na naše dobrostanje, gde je granica kada treba da stanemo i kada to ugrožava naše zdravlje.
NOVE VRSTE ZAVISNOSTI
Prve asocijacije kada kažemo zavisnost jesu alkohol, kocka, droge ili duvan. Bihejvioralna adikcija je vrsta zavisnosti koja podrazumeva obavljanje određene radnje. U ovu vrstu adikcije spada internet zavisnost, zavisnost od video igrada, mobilnog telefona i društvenih mreža. Iako kod ove vrste nema supstance koje unosimo u sebe, i po tome se razlikue od zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, postoje brojne sličnosti.
Kao i kod osoba koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci, osobe zavisne od interneta i društvenih mreža imaju veliku želju za objektom adikcije. Kada objekat adikcije nije dostupan u datom trenutku, dolazi do razdražljivosti, agresivnog ponašanja pa i gubitka kontrole. Pored navedenog, zavisnci od interneta, radije će svoje slobodno vreme provoditi na društvenim mrežama, nego u stvarnoj interakciji sa ljudima i okolinom. Ovde nije reč samo o tome da je njihov društveni život pogođen, već i porodično, ekonomsko, finansijsko i radno funkcionisanje.
ŠTA NAM DRUŠTVENE MREŽE PRUŽAJU, A STVARNI ŽIVOT NE?
Adolescencija je period u kome pokušavamo da nađemo sebe, da shvatimo ko smo i čemu težimo i logičan sled događaja jeste upravo to da su adolescenti i mladi najrizičnija grupa. Internet i društvene mreže predstavljalju utočište i naizgled sigurno mesto gde mladi mogu da iskažu svoje msli i osećanja, čineći to bez mnogo razmišljanja ko je sa druge strane ekrana. Dovoljno je par lajkova, lepih komenatara da bi se osetili prihvaćeno. Na žalost tu se priča ne završava.
Kao i svi ljudi širom sveta, poznate ličnosti imaju pristup društvenim mrežama. Oni predstvaljaju neku vrstu uzora mladima i postavljaju opšte prihvaćene standarde koji mogu da nemaju veze sa stvarnim životom. Život na instagramu je poput bajke. Devojke sa dugačkim kosama, besprekornom kožom, mladići sa mišićavim telima i naravno potenciranje materijalnog bogatstva. Skupe večere, dobre patike i nova kola postaju nešto što bi svaka mlada osoba poželela. Često, tužna istina je ta da iza slike neke otmene večere, borave ljudi koji su jedva nekoliko rečenica progovorili međusobno za tom istom večerom, provodeći vreme na svojim instagram profilima.
Takođe, osobe koje predstavljaju deo rizične grupe, jesu osobe koje su stidljive, nezadovoljne ili sklone fantazijama. Na internetu je sve moguće, pa tako i da potpuno promenite identitet, što naročito prija stidljivim i povučenim osobama koje na taj način izbegavaju osećaj usamljenosti i bespomoćnosti.
KAKO REAGOVATI?
S obzirom na to da su mladi najrizičnija grupa kada je reč o internet zavisnosti, uloga roditelja je veoma bitna. Na roditelju je da svoje dete upozori i informiše o internetu, kao i o njegovim rizicima. Takođe bitno je da kao roditelj budete obavešteni o novinama na internetu.
U koliko dete ili mlada osoba doživi nasilje na internetu, obavezno kontaktirati Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu (19833).
TEKST: ANA VUKMIROVIĆ
Ana Vukmirović je apsolvent psihologije i ljubitelj fotografije.
