People pleasing je model ponašanja koji ima korene u ranom detinjstvu i predstavlja osnovni način funkcionisanja jedne osobe, a najvažnije je da je odgovor na traumu iz ranog detinjstva.
Kada kažemo trauma, mislimo na svako iskustvo koje je za tu osobu bilo preplavljujuće, i mesto gde se osoba nije osećala bezbedno i sigurno. Izraz je usvojen iz engleskog jezika i dobija svoju definiciju poslednjih 15 godina kroz telesnu psihoterapiju.
KAKO SE PREPOZNAJE?
People pleasing kao model ponašanja ima nekoliko važnih karakteristika. Jedna od njih je da se radi sve što je potrebno da bi druga osoba bila zadovoljna, da se ne izazove njena loša reakcija i da bi se osećali bezbedno. Najčešće se javlja kod osoba u čijim je primarnim porodicama bilo fizičkog ili psihičkog nasilja. Tokom detinjstva su učili da pretpostavljaju ponašanje jednog ili oba roditelja kako bi ih zadovoljili i odobrovoljili kako ne bi došlo do nekog ispada, traume ili neprijatnog događaja.
MEHANIZAM PREŽIVLJAVANJA I MODEL SAMOZAŠTITE
Takođe, ovo je i mehanizam preživljavanja i model samozaštite. Ljudi teško postavljaju granice, nemaju ih i često stvaraju zavisničke odnose u kojima se vezuju za ljude koji su im nekad dali pažnju. Samim tim, oni smatraju da su odgovorni za tuđe emocije, stanja i ponašanje. Iz tog razloga su vrlo emocionalno iscrpljeni. Dešava se da ne vide svoj način ponašanja kao lošu stvar, več misle da je odlično što su uvek tu za druge ljude i što rešavaju tuđe probleme bez pitanja. U ranom detinjstvu nisu bili viđeni i validirani i često su bili spasioci situacije.
Nakon puno godina people pleasing-a gube svoj unutrašnji glas, ne znaju šta im treba, ko su i kako se osećaju. Važno je naglasiti da ljubaznost nije isto što i udovoljavanje drugima, a granica je trenutak zanemarivanja svih svojih potreba radi udovoljavanja drugome, kada mislimo da je dobro biti uvek i jedino fin prema nekome.
ASPEKTI ISPOLJAVANJA
Postoje dva aspekta ispoljavanja. U prvom je više dominantan model people pleasinga, a u drugom je nešto manje. Kod više dominantnog koncepta, osoba će izbegavati svaku vrstu konflikta i pristaće na sve, pod uslovom da do istog ne dođe. U drugom aspektu možemo videti ljude kao inicijatore konflikta, što se događa kada više ne mogu da postignu taj tempo udovoljavanja na više strana. Svejedno koji je od aspekata u pitanju, osobe su naučile i bile primorane da otupe i potpuno zanemare svoja osećanja da bi odgovorile na tuđa.
KAKO SE MOŽE PREVAZIĆI?
Za osobe sa ovim problemom, značajno je da nauče šta je maltretiranje i šta su lične granice, kako da ih postave i održe. U suprotnom, velika su meta narcisima i manipulatorima, jer ih oni često biraju da bi njima potpuno upravljali. Ljudi koji žive ovaj model nisu psihički slabi već su naučili da je to jedini način na koji mogu da funkcionišu i žive. Doživljavaju potpunu agoniju kada bi trebalo nekome da kažu ne. Preporučuje se da ova ozbiljna i duboka tema bude jedna od mogućih na psihoterapijskoj ili koučing seansi.
Dakle, dobro je biti tu za druge i biti empatičan, ali u skladu sa sobom. Potrebno je preispitati sebe, svoje kapacitete i mogućnosti u datim trenucima. Dobro je biti ljubazan, ali ne i udovoljavati drugima po cenu svog mentalnog zdravlja.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
