Kao što se sunce ogleda u reci, i bistra mu reka ogledalo pruža, tako se i majka ogleda u deci, pa ako su ruže i ona je ruža – Rade Jovanović.
Majka – reč sa toliko puno začenja, emocija i osećanja.
KAKO I KOLIKO SE MENJA ŽENA SA NOVOM ULOGOM U ŽIVOTU?
Odluka da žena postane majka je jedna od njenih najvažnijih odluka u životu. To znači imati razlog zbog kojeg ćeš da se razvijaš do kraja svog života. Biti majka ne znači samo menjati pelene, zagrevati bočice sa hranom, pevati pesmice, uspavanke… To je samo jedan deo, početak. To je momenat u kome majka shvata da bi učinila sve za svet kojem je dala život, a taj svet je njeno dete.
Koje su, i da li postoje najbolje godine da se žena ostvari u ulozi majke?
Da li svaka žena na isti način prihvati novi svet i sve promene koje sa njim dolaze?
Da li je situacija u društvu učinila da žene teže donesu odluku da žele da postanu majke, kao i da se teže nose sa periodom nakon porođaja?
Ovo su pitanja na koja odgovaramo kroz tekst.
Sam porođaj i dan-danas predstavlja za celu porodicu, a posebno za roditelje, značajan emocionalni događaj. To je događaj u kome se mešaju emocije ljubavi, straha, brige, neizvesnosti, nesigurnosti i ispunjenje velikih očekivanja.
U savremenom društvu, a bez dovoljno prostora za promenu tradicionalnih i moralnih vrednosti, pretporođajna i postporođajna atmosfera može biti različita od slučaja do slučaja. Neretke su situacije da se radi o neželjenim trudnoćama, da trudnica provodi vreme u ambivalentnom haosu, osećaju nesigurnosti, krivice, napuštenosti. Kada se na ta osećanja doda i talas hormona koji je specifičan u tom periodu, postaje jasno zbog čega se javljaju brojne psihičke promene, pa i poremećaji kod majke.
Psihičke promene nakon porođaja najčešće delimo na:
Psihičke promene nakon porođaja (baby blues)
Psihičke poremećaje (najčešće depresivne ili i anksiozne)
Postporođajne psihoze
Epizode pravih duševnih bolesti (šizofrenija ili biplolarni poremećaj raspoloženja).
Depresivni/anksiozni poremećaji nakon porođaja su najčešći. Majke su emocionalno labilne, vrlo često plačljive. Kod njih je u tom periodu izražen osećaj straha za dete, posebno u slučajevima kada dete ne jede, plače, ne spava.
Najčešći simptomi i znakovi postporođajne depresije su: učestale promene raspoloženja, oscilacije apetita, preterana pospanost ili nesanica, preterana briga za detetom, negativne misli, napad panike, gubitak interesovanja za detetom, suicidna razmišljanja.
Stoga je veoma važno obezbediti porodiljama terapijske razgovore sa psihologom ili psihijatrom.
Najčešće metode i tretmani za lečenje postporođajne depresije su:
Savetovanje
Psihoterapija
Grupna terapija
Lekovi – antidepresivi
Uz navedene metode i tretmane, veoma je važna podrška porodice i prijatelja. Porodilji je potrebna podrška, i emocionalna i materijalna, potrebna joj je toplina i ljubav koju treba primati i davati istovremeno. Kod osoba koje imaju takvo okruženje nakon porođaja, često ističu da je to najsrećniji period njihovog života.
Uz sve navedeno, veoma je važno da žena, porodilja, majka, posveti vreme i samoj sebi. Da vežba, da se hrani zdravo, da si priušti stvari koje je opuštaju (čitanje knjiga, gledanje filmova, meditacija). Bitno je da bude okružena dragim i pozitivnim ljudima, od kojih može bez stida da zatraži pomoć i uz koje se može opustiti.
TEKST: GORDANA SEČEVIĆ
Gordana Sečević je diplomirani sociolog i majka dva dečaka. Voli putovanja, upoznavanje drugih kultura i običaja. Obožava strane jezike i zato je završila studije za nastavnika španskog jezika, dok se trenutno obrazuje na master studijama anglistike.
