Metoda koja predstavlja krunu lečenja neplodnosti i za mnoge parove je jedini put do roditeljstva. Vantelesna oplodnja obuhvata sve tehnike i slučajeve kada se spajanje jajne ćelije i spermatozoida izvodi van organizma žene, odnosno u embriološkoj laboratoriji. Sprovodi se kao terapija tek kada ne postoji nijedan drugi i jednostavniji način lečenja steriliteta. Važno je napomenuti da trudnoća nastala vantelesnom oplodnjom je potpuno ista kao i svaka druga trudnoća nastala na uobičajen način.
PROBLEMI KOD ŽENA I MUŠKARACA
Istraživanja su pokazala da nezavisno od starosne grupe i muškarce i žene pogađa strerilitet. U Srbiji brojka parova, koji imaju problem sa začećem, dostiže čak i do 400.000, a procenat u kome se uzrok problema prepisuje muškarcu je isti kao i procenat steriliteta kod žena.
Kod muškaraca neki od problema mogu biti smanjen broj ili pokretljivost spermatozoida, izostanak pojave spermatozoida u ejakulatu, nemogućnost ejakulacije… Dok kod žena razlog neplodnosti može biti zbog zapušenih jajovoda, endometrioze – prisustva sluzokože materice izvan šupljine matrice, ovulatornih problema, odmaklog reproduktivnog doba, ranijih operacija na jajnicima ili grliću materice kao i neuspešne višestruke inseminacije (oplodnje).
KAKO FUNKCIONIŠE PROCES?
Da bi par ispunjavao uslove za vantelesnu olpodnju mora postojati jasan medicinski problem, koji se otkriva nizom raznih analiza i kod muškarca i kod žene. Uredne analize kod muškarca odnose se na viruse, bakteriološke briseve i spermokulturu, a kod žene na nalaze virusa (HIV, HbSAg, HCV, TPHA, Toho, Rubela), kolposkopije, PAPA testa i uredne bakteriološke briseve. Nakon urađenih analiza, ukoliko postoji jasna indikacija i uslovi su ispunjeni, zakazuje se komisijski pregled, na kom se vrše dodatni pregledi, bira klinika za postupak vantelesne oplodnje i potpisuje administracija i saglasnost. Nakon ovog koraka čeka se poziv od klinike za početak vantelesne oplodnje. Dužina trajanja procesa u labaratoriji zavisi od nalaza hormona kod žene i brzinom porasta folikula. Plasiranje embriona u matericu vrši se tri ili pet dana kasnije posle prikupljenih jajnih ćelija. Nakon 14. dana utvrđuje se uspešnost procesa, međutim parovima je često potrebno više pokušaja kako bi stigli do željene trudnoće.
KOME SE I KADA OBRATITI?
Pitanjem neplodnosti i vantelesnom oplodnjom bave se specijalisti ginekologije i akušerstva u zdravstvenim ustanovama gde postoje savetovališta za vantelesnu oplodnju. Ukoliko nismo sigurni gde se nalazi takva klinika u našoj blizini, možemo kontaktirati Udruženje Šansa za roditeljstvo, koje je deo Centra za vantelesnu oplodnju, u okviru kojeg postoji besplatan nacionalni broj (0800 333 030) preko kog se, ako dolazimo iz Srbije, možemo raspitati o svemu što nas zanima vezano za ovaj proces. Smatra se da bi do trudnoće trebalo da dođe nakon godinu dana, ako par ima redovne seksualne odnose, a ukoliko ne dođe potrebno je da parovi počnu sa ispitivanjem.
PREPREKE I REAKCIJA OKOLINE
Put vantelesne oplodnje je dugačak i trnovit i ono što je bitno je traženje podrške bliskih osoba iz okruženja. Jedna od prepreka može biti reakcija okoline. Živimo u svetu gde društvo prepoznaje ovaj problem, ali ga ne razume u potpunosti. Osobe koje se ne nalaze u sličnoj situaciji ne mogu da shvate koliko neplodnost utiče na ponašanje i svakodnevni život svakog para koji nema decu. Međutim, predrasude će uvek postojati, potrebno je samo da budemo uporni i da nađemo način da se na njih ne obaziremo. Pri tome nam može pomoći psihološka podrška u saradnji sa Centrom za mentalno zdravlje.
TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ
Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.