Vođeni načelima asertivne komunikacije, u kojoj možemo i znamo kako da kažemo šta zaista mislimo, kako se osećamo i šta želimo u datom trenutku, a da pritom ne degradiramo, uvredimo ili ponizimo drugu osobu, shvatićemo da kompromis nije ono o čemu slušamo i čitamo, već nešto dugo.
ŠTA SU KOMPROMISI?
Kompromis kao pojam nosi značenje prihvatanja nečeg što je niže od onog što želimo, tj. odricanje od nama vrlo važne stvari. Često prihvatati kompromise znači neretko se odricati dela sebe koji nam je jako važan. Dakle, jedno je biti fleksibilan tj. u skladu sa svojim vrednostima i ličnim granicama, a druga situacija je kada vrlo često pravimo kompromise i stavljamo po strani sopstvene prioritete.
POSTAVLJANJE LIČNIH GRANICA
Toksično je svakodnevno ili vrlo često praviti kompromise u odnosu sa drugom osobom. Jedan od znakova da je osoba emocionalno zrela je poštovanje tuđih granica, a i postavljanje svojih. Kada mi poštujemo i uvažamo stavove drugih, to ne mora nužno da znači da se i sa njima slažemo. Upravo postavljanje ličnih granica nas vodi u to da sve manje pravimo kompromise.
DOBRO USPOSTAVLJEN MEĐULJUDSKI ODNOS DOVODI DO OSEĆAJA ISPUNJENOSTI
Uspeh bilo kog međuljudskog odnosa predstavlja osećaj ispunjenosti koji osoba oseća u tom odnosu. Iz tog razloga se postavlja pitanje: Da li treba da se odričemo nekih stvari zarad određenog odnosa? Odgovor na to pitanje zavisi od toga kako definišemo taj odnos, šta je nama važno u njemu i šta je za nas značenje uspeha u tom odnosu.
ZAŠTO I KADA KOMPROMIS VODI OSEĆAJU NEZADOVOLJSTVA?
Kompromis se nikad ne završi na jednom. U većini slučajeva ih bude više i tu nastaje problem. Jasna je jednačina da što je više kompromisa, više je nezadovoljstva. Doziranje kompromisa je neophodno radi bolje i efikasnije komunikacije. Nije važno šta smo uradili za neki odnos (prijateljski, poslovni itd.), već kako se osećamo po pitanju toga što smo uradili za taj odnos.
Kada želimo da izgradimo i održimo dugoročni odnos, trudimo se da se mi sami, kao i osoba prekoputa nas, osećamo dobro i zadovoljno. Svakim odricanjem koje dolazi sa kompromisom, dolazi i bol od neispunjavanja stvari koje zaista jako želimo i kojima težimo, i tako to postaje odnos u kom se ne osećamo dobro.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
