Putovati. Ovaj glagol je u doba pandemije donekle postao misaona imenica. Konstantan strah, računanje kontakata, oprez pri sedamdesetom pranju ruku u toku dana i često zatvatvaranje u kuću zbog zaštite voljenih osoba. Uz utisak da se situacija konstantno poboljšava, iza ugla se stalno pojavljuje nova, modifikovana verzija virusa.
Putovati u ovakvo doba je veoma izazovno, a još je izazovnije kada vam bliski prijatelji žive na različitim delovima planete. I kako sada uklopiti sve testove, sve kofere kao i datume, a da napokon izađete iz svoje zemlje i doživite nešto novo? Budući da sam već u riziku da zvučim kao reklama sa Top shop-a, doprineću istom i moraću da dodam – ali to nije sve i rešenje za vaš problem postoji!
Kada prođete sve granice, svi ste utvrđeno negativni na svim testovima svih bolesti, a u dubini duše pozitivni – tada kreće magija. Kako bi rekao Ibn Batuta – putovanja vas prvo ostave bez reči, a onda vas pretvore u pripovedača. Jedno upravo ovakvo neverovatno putovanje dešava se decembra 2021 godine.
Ovog decembra se od Beograda do Tuluza igrao tetris, bežalo se od ljudi koji kinu, trčalo se po Frankfurtu, gubio se kofer, ali je taj trenutak izlaska sunca u Tuluzu bio vredan stresa i čekanja.
Pariz nazivaju gradom ljubavi, a u Francusku ko je otišao, a nije se zaljubio, trebalo bi da dobije medalju za izdržljivost. Tuluz, obasjan suncem, je u ovom trenutku, ovom naivnom posetiocu možda predstavio dugu posle kiše ili —– (insertovati koji god kliše želite ovde).
Predivni delovi pored reke, konstantan miris peciva, novogodišnji vašar, opšte veselje, kao i nasmejani meštani koji reč engleskog ne znaju, uvek su spremi da rukama i nogama daju odgovor. I kako da u jednom od najslađih gradova koje možete posetiti ne budete stalno nasmejani, kada su asocijacije glavni deo komuniciranja.
Najpametnije je piti vino umesto kafe, budući da sa njim ne možete da pogrešite, kao i da šetate sa bagetom u ruci Daurade šetalištem, dok u drugoj ruci nosite sir koji ste kupili na gradskoj pijaci. Uz to obavezno morate dodati pršutu, kao i masline. Dodajte i dobro društvo, predivnu čokoladu i eto vam posle reklame, savršenog recepta za divno iskustvo!
Tuluz je prilično mali grad, poznat po avijaciji, po roze ciglama, srednjevekovnim građevinama, kao i različitim delovima grada gde su u svetlim zgradama živeli bogati, a u tamnim siromašniji ljudi. Ali budući da je prava čar ovog grada sam osećaj i energija koju nosi, makar se i pomučili, verujte na reč – biće vredno toga.
TEKST: NADA ANTIĆ
Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!
