Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Zdravko Kulinarko: Ko je dobar prema sebi, svom telu i mozgu, ne može biti loš prema drugima

Zdravko Kulinarko: Ko je dobar prema sebi, svom telu i mozgu, ne može biti loš prema drugima

Stefan Božić, poznatiji kao Zdravko Kulinarko, osoba je, koja praveći slatke poslastice, u domove mnogih ljudi, unosi zdravije izbore i slast ka kuvanju. Iako je ponekad bio predmet lošeg ukusa i prozivan da se bavi ženskim poslom, on smatra da svaki čovek koji vodi računa o sebi, svojim snovima i zdravlju, ne  može biti loš prema drugima. Iako je dan tmuran, danas vam donosimo boje i ljubav prema kuvanju. Uživajte.

 


 

Kako čovek počne da kuva?

Tako što imaš ljubav, uđeš u kuhinju i počneš. Počneš da praviš, da grešiš, da praviš, da grešiš i malo po malo shvatiš da znaš da kuvaš.

 

Kako si se opredelio da spremaš slatke poslastice?

U startu nije bila to ideja. Treblo je da bude slatko slani profil, zato je i ime profila kulinarko. Međutim, malo po malo video sam da meni prija da pravim slatkiše, a video sam i da se to ljudima svidelo, prihvatili su to lepo jer nije problem napraviti zdravu slanu hranu, sa slatkišima se ljudi muče i ne znaju šta da kombinuju.

 

Ko je najmanje verovao u tvoje kulinarske sposobnosti, a ko je sada najsrećniji jer odlično kuvaš?

Pa ne mogu da kažem da neko nije verovao. Najbliža porodica je uvek podržavala, zbog njih sam i rešio da otvorim profil i oni su mi i dan danas najveća podrška. Bilo je tu i tamo nekih “prijatelja” koji su se malo smejali, govorili kako je to ženski posao, kako nosim kecelju, ali meni to nije smetalo, radio sam to što volim i nisam se mnogo obazirao na to. Uglavnom dobijam reči podrške.

 

Imamo petnaest minuta da napravimo nešto slatko, zdravo i ukusno. Šta bi nam predložio da spremimo?

Sve zavisi da li je doručak u pitanju ili neka zakuska. Ako je doručak u pitanju, onda je 15 minuta sasvim dovoljno da se spremi ovsena kaša, sa biljnim mlekom, malo orašastih plodova, banana, za mene je to idealan doručak. Ako bismo ipak neki slatkiš onda bi to bile neke kuglice, jer se uglavnom brzo spremaju a i ne treba im mnogo da se stegnu.

 

Koje tradicionalne recepte si uspeo da obogatiš i učiniš zdravijima i kako?

Mislim da mi je doboš torta najdraža od svih “tradiconalnih” recepata. Znamo svi kako se pravi doboš. Dosta šećera u fil, dosta kora i na kraju glazura od šećera. Meni je to jedna od omiljenih torti i zbog toga sam sebi dao zadatak da pokušam da napravim zdraviju varijantu. Kore sam zamenio tako što sam pekao palačinke sa ovsenim brašnom, bez šećera, dok sam fil napravio tako što sam kao zaslađivač koristio urme. Krajnji rezultat nije identičan dobošu ali zbog dosta slojeva i krema ja volim da je zovem zdrava doboš torta.

 

Koje godišnje doba je najzahvalnije za kuvanje?

Ja obožavam leto, imam svoju baštu i sam svoje voće berem i sa njim pravim slatkiše. Mislim da ne postoji lepši osećaj u kuvanju od toga da si nešto sam stvorio, odgajio i na kraju spojio to u receept. Maline, borovnice, jagode, kajsije, bukvalno koje god voće vam padne na pamet može se iskoristiti za neki slatkiš.

 

Koje namirnice uvek imaš u kući?

Proces izbacivanja klasičnih namirnica iz kuhinje nije lak, pre svega jer se te stvari nalaze u svakoj kući na Balkanu i zaista je teško izbaciti nekome naviku stavljanja 300g šećera u fil ili kore. I kod mene je taj proces bio postepen, nije bilo realno da sve namirnice izbacim i ubacim nove, dok nisam shvatio šta sve može da se uradi sa tim novim namirnicama.

 

Danas u kući uvek imam ovsene pahulje, urme, organski kakao, kokosovo ulje, orašaste plodove (bademi, orasi, indijski orah) zatim voće, sveže ili zamrznuto, puter od orašastih plodova. To su neke namirnice koje se pojavljuju u svakom mom receptu, ne nužno sve odjednom ali uvek neka od njih. Kada promenite navike ishrane i kada vam se ove namirnice nađu u kuhinji, onda ideje same naviru.

 

Koji je tvoj omiljeni recept i zašto?

Ovo je baš teško pitanje. 🙂 Nemam omiljeni recept ali imam par recepata koje bih u pola dana i pola noći preporučio. To je kolač sa ovsenim pahuljama, jogurtom i višnjama, a drugi je kikiriki tart. Ovseni kolač sa višnjama je savršena kombinacija slatke korice, neutralnog fila i kiselkastih višanja da bih ja to mogao doručkovati, ručati i večerati. Kikiriki tart ima sjajnu notu kikirikija u vidu fila koji je blago slatkast i ima krckavu koru. Ta kombinacija je meni savršena.

 

 

Koji je tvoj najneomiljeniji recept i zašto?

Nemam recept koji mi je najneomiljeniji, imam samo recept koji sam jednom pravio i ne verujem da ću ga ponoviti iz raznih razloga. Neki razlozi za to su da je previše komplikovan i krajnji rezultat nije vau, a drugi razlog je da prosto ukus, tekstura i izgled nije nešto što me je oborilo sa nogu. Jedan od njih su avokado kolačići, prosto se prave, napravio sam ih jer sam imao avokado viška. Ukus je lep, nemoj me pogrešno shvatiti, ali nije nešto vredno ponovnog pravljenja.

 

Koji je najbolji, a koji najgori savet koji si dobio u vezi sa kuvanjem?

Najbolji savet je bio da pre stavljanja pek papira u posudu prvo ga pokvasim i izgužvam. Tako će se lepše oblikovati i neće bežati iz posude.

Najgori savet, tj. ne najgori, nego najbeskorisniji je, nekakav redosled sipanja sastojaka kada pravim fil za tortu. Navodno kokosovo ulje se sipa na kraju mućenja a ja sam napravio 100 torti i sve odmah ubacim u blender i nikad nikakav problem nisam imao.

 

Uz koju poslasticu te vežu najlepše uspomene?

Čoko torta sa malinama i pistaćima. Tu tortu sam pravio ćerci Angelini za rođendan i to je prva torta koju je videlo i probalo više ljudi, a da nije to moja porodica. Taj momenat, da je ćerkin rođendan, i da su se ljudi oduševili, je na mene ostavio dubok utisak i možda prelomni momenat da nekada pravim kolače za prodaju ili otvorim poslastičarnicu.

 

Da imaš moć da uvedeš jedno pravilo na svetu, koje bi to bilo?

Mislim da je to pravilo da svi moraju da vode računa o svom zdravlju. Pravilo da svi moraju imati svog trenera, nutricionistu i psihologa. Kad kažem moraju mislim na to da se zdravije hrane, da ne puše, nemaju loše navike, da treniraju, meditiraju, vode računa o mentalnom zdravlju. To možda na izgled deluje kao nebitno pravilo, ali ustvari je, mnogo dublje od toga. Kada čovek vodi računa o sebi i svom zdravlju onda će voditi računa i o drugim ljudima, konzumiraće manje loših namirnica i samim tim biće bolji za životnu sredinu. Smatram da ako je neko dobar prema sebi i svom telu i mozgu, ne može biti loš prema drugima.

 

 

TEKST: SOFIJA BORKOVIĆ, AUTORKA BLOGA ŽIVETI GLASNO

Sofija Borković je heroina obučena u telo bezbrojnih mogućnosti. Može sve, a ne mora ništa. Master komunikologije i životnih zavrzlama. Živi glasno svoj život, prikazujući sopstvene šizike kroz filozofske rasprave na blogu Živeti glasno.