U jesen je šetnja Central parkom zaista jedinstvena. Lišće različitih vrsta javora se menja, tako da je ceo park u nijansama žute, narandžaste i crvene. I svašta se može videti! Od grupnih venčanja na Betesda terasi, piknika, disciplinovanih ljubitelja trčanja, pomalo neobazrivih biciklista, proslava psećih rođendana ili časova pevanja za dadilje i decu.
ŠTANDOVI STARIH I KORIŠĆENIH KNJIGA
Jedan od trendova koji mi se jako sviđa je druženje uz štandove starih i korišćenih knjiga. Tako da sam se i ja jednog jutra pridružila redovima koji su prolazili kroz knjige za dolar, i ugrabila sam Šekspirovog Kralja Lir, čija je svaka strana bila obeležena nečijim komentarima. Knjiga mi je delovala još posebnije jer je sadržala nečije misli. Bila sam ubeđena da ću je sa lakoćom pročitati tokom moje svakodnevne vožnje na relaciji kuća–fakultet. Velika greška. Šekspira sam jedva shvatala na srpskom, kamoli na engleskom jeziku.
Kultura vintidž odeće je takođe sve jača. Devojke se hvale ulovom od 10, 20 dolara u tajnim prodavnicima u Bušviku ili Ist Vilidžu. Tako sam i ja posetila „Grand Bazar“ na Aper Vest Sajdu i shvatila da je to isto kao naš buvljak samo sa fensi imenom i bez auto-delova.
IF YOU CAN MAKE IT HERE, YOU CAN MAKE IT ANYWHERE. ZAŠTO?
Verovatno kao i svi ostali, i ja sam došla u Njujork sa ovom poznatom frazom u mislima. Verovala sam da je to zato što je grad surov, pun ljudi koji streme istim ciljevima i koji su spremni da daju svojih 100 posto. I zaista jeste na neki način surov. Pored svih prelepih scena koje sam opisala u prethodnom tekstu Njujork – mesto gde je sve moguće ako ste slobodni, takođe sam se za ova tri meseca nagledala toliko pacova, smeća i beskućnika. U jednoj ulici možete videti ekskluzivan restoran, sa brdo kesa za smeće koje čekaju jutarnju smenu, miševa koji uživaju u toj gozbi i beskućnika koji obeznanjeno leži posred pločnika (kažu da je nakon korone situacija u smislu broja narkomana i beskućnika na ulici još gora). Grad krajnosti. Grad lepote i rugla.
Ali Njujork opet crpi posebnost upravo iz tog disbalansa. Mnoge stvari su ovde normalizovane, za mnoga ponašanja se ljudi i ne okrenu, za mnoge različitosti nećete videti osuđujući pogled prolaznika. Svi su jedni drugima dali potpunu slobodu. Ovde zaista možeš imati potpuno slobodu da budeš, sanjaš i postaneš šta god želiš. Ako dopustiš sebi takvu slobodu, i procvetaš u ličnost o kojoj si oduvek maštao, onda zaista možeš uspeti svuda na svetu. Zato nakon ova prva tri meseca mogu da kažem da Njujork nije surov, nego slobodan. A možda i grešim. Tek treba da doživim još niz čudnih, nezaboravnih, uzbudljivih, a verovatno i ponekad ružnih momenata. Ali ono što sigurno znam jeste da će biti autentično moji.
TEKST: MILICA ŠKARO
Milica Škaro je veliki ljubitelj prava, književnosti, mode, umetnosti i komunikacija. Trenutno je na master studijama u oblasti prava zaštite životne sredine na Univerzitetu u Njujorku (NYU). Pre nastavka studija, radila je kao advokatski pripravnik, a bila je i deo komunikacijskog tima Novak Djoković Fondacije kao urednica bloga.
