(Zlo)upotreba čoveka − Aleksandar Tišma

(Zlo)upotreba čoveka − Aleksandar Tišma

„Zlo koje se u današnjem vremenu nagomilalo može da se očisti samo dugotrajnim katarzama, za koje je umetnost prevashodan teren, a umetnik, sposoban da u sebi oživi i motiviše zlo, prevashodan posrednik. Ocrtati zlo, dati njegov umetnički izraz, to znači istovremeno razobličiti ga, jer istinit odraz, a svaki umetnički takav mora da bude po samom svom svojstvu umetničkoga, može zlo samo da razobliči. Gušiti zlo ćutanjem, ili crno-belim deklaracijama – što je isto – znači zataškavati ga, dozvoliti da latentno traje, ubija i čeka trenutak mraka kada bi moglo da se nametne.”

 


 

Tako je Aleksandar Tišma govorio u svojoj knjizi pod nazivom Upotreba čoveka, koja stilski i tematski predstavlja njegovo najjače književnoumetničko delo. U svom proznom delu, Tišma je zaista razobličavao to zlo savremenog sveta, otkrivši nam tako da ono predstavlja piščev susret sa svojim vremenom i na taj način dajući nam priliku da sagledamo šta je čovek sve u stanju da učini drugim ljudima, ali, što je još važnije, šta je sve u stanju da učini sebi.

 

 

O ROMANU I STRAHU

Roman Upotreba čoveka je uzbudljiva, ali i veoma potresna priča koja obuhvata predratno, ratno i posleratno vreme. U tom periodu od tri razdoblja pratimo živote ljudi koji učestvuju u svakodnevnim borbama, kao i njihovu potragu za smislom i nastavkom života. Roman prikazuje tragičnu sudbinu nekoliko porodica koji predstavljaju celinu, sve dok ih rat ne raščlani na pojedince, a onda svako od njih sam trpi posledice tog mučnog rata. Neki bivaju ubijeni, a nekima rat oduzima život na drugačiji način, menjajući ga iz korena. Taj način je uništavanje čovečnosti unutar ljudskog bića sve do poslednje trunke koja se krije u njemu. To je potpuna dehumanizacija i ograničavanje slobode. Čak i kad čovek obitava u toj šačici slobode, ispunjen je raznim oblicima straha, osećanja su otupela toliko da od njega ostaje samo ljuštura nesposobna za život i životnu borbu.

 

 

STRAŠNA SUDBINA ČOVEKA U RATU I VREMENU ZLA

Detaljnim razlaganjem života porodica Kroner, Lazukić i Božić, Tišma je kritički rasvetlio dosije rata. U romanu rat polako, ali sigurno, nagriza ljudski život koji se odvija. Pojedinci različito reaguju na pojavu prvih znakova rata i različito se uključuju, da bi na kraju ostavio u njima neizbrisive tragove. U psihičkom životu likova, naslikane se najsloženije veze, tako da mi, čitajući roman, možemo duboko da osetimo to zlo kroz koje likovi prolaze boreći se sa ratom, a i sa sobom. Porodica Kroner, kao Jevreji, izložena je nacističkom uništavanju, Lazukići trpeći teret malograđanskih manira sklizavaju u pogrešne istorijske tokove, a Božići, ne uspevajući da se snađu, utapaju se u svom idealizmu.

 

 

KOJI JE JEDINI CILJ RATA?

Ove porodice su trpele mučenja, nasilje, gledale svoje bližnje kako pred njima padaju mrtvi, ubijeni rukom zla. Pošto se njima dugo upravljalo, jedino što su znali kada su se vratili uspevši da prežive, jeste da oni upravljaju drugima. Pisac ovde prikazuje kako su oni bili nemoćni da se odupru nasilju koje je nad njima sprovođeno, što opravdava njihove kasnije postupke. Jedini cilj rata jeste da upotrebi čoveka za vlastite ciljeve. Čovek u ratu je samo oruđe kojim drugi upravljaju. Rat stavlja čoveka u neprirodnu situaciju, vršeći nasilje nad njim s ciljem da mu ograniči ili potpuno oduzme slobodu, ispuni ga raznim strahovima, izbije iz njega poslednju mrvicu osećanja, da bi ga na kraju potpuno obezvredio.

 

 

POBEDA KOJA TRAJE

Ovo je roman o ljudskim nesrećama, o ponižavanju čoveka, padu morala čiji je gospodar zlo. U situaciji u kakvoj su se našli likovi su poraženi. Međutim, to nije njihov poraz već poraz epohe koja ih je takvima učinila, o čemu govori i sam Aleksandar Tišma. On kaže: Ako su moje ličnosti imale trpnu ulogu to je sigurno zato što sam ja rat tako doživeo. Takođe, naglašava da čovek ne može da opstane ako nema jasnu misao o tome kako da savlada prepreke na koje nailazi u životu. Dakle, moramo u sebi imati čvršća uporišta kako bismo posle svake borbe sa životnim teškoćama izašli kao pobednici.

 

 

TEKST: NEVENA GALOGAŽA

Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.