Zašto nam je muzika važna?

Zašto nam je muzika važna?

 Muzika može da zaleči rane koje medicina ne može da dotakne – Debasish Mridha.
I to je stvarno tako, zar ne?

 


 

MUZIKA LUČI HORMONE SREĆE

Pored svoje sposobnosti da zabavi ljude, muzika je snažno terapijsko oruđe koje pokreće lučenje serotonina, dopamina i oksitocina.

 

Serotonin je hormon sreće koji utiče na san i raspoloženje, dopamin utiče na emocije i osećaj zadovoljstva, snižava krvni pritisak i usporava rad srca, dok je oksicotin hormon ljubavi. Upravo se zbog dopamina ježi naša koža dok slušamo muziku, on se oslobađa iz mozga i ako je količina koja se luči optimalna, utiče na dobro raspoloženje i podstiče emocije.

 

 

KAKO MUZIKA UTIČE NA DECU?

Da je muzika prisutna i tu gde reči nedostaju, očigledno je i kada posmatramo decu koja još nisu progovorila. Ovo je potkrepljeno istaživanjem, gde se pokazalo da deca kojima se pušta muzika dok su još u stomaku, nakon rođenja brže napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju.

 

Efekat Mocartove muzike ispitivan je 1993. godine, kada se analizirala uspešnost izvođenja zadataka i povezanost sa klasičnom muzikom. Istraživanje je pokazalo da je slušanje njegove muzike, dovelo do boljih rezultata na jednom od zadataka kojima se meri inteligencija.

 

Svega je par aktivnosti koje pokreću ceo mozak, sve neurotske mreže u regijama zaduženim za motoriku, emocije i kreativnost, a jedna od tih aktivnosti je upravo slušanje muzike. U prilog ovoj činjenici idu i prethodna dva istraživanja.

 

 

DA LI MUZIČKI UKUS OTKRIVA NAŠU LIČNOST?

Studije su pokazale da su parovi pri upoznavanju uspeli da pogode neke od bitnih osobina dotične osobe, imajući u vidu desetak njihovih omiljenih pesama.

 

Dakle, istina je da na osnovu liste pesama možemo da zaključimo o karakternim osobinama.

 

 

NEUROPLASTIČNOST I MUZIKA

Neuroplastičnost je sposobnost mozga da se tokom života menja.

 

Naučnici su otkrili da profesionalni muzičari imaju najveću zapreminu cerebralnog korteksa. Srednja zapremina je karakteristična za ljude koji se iz hobija bave muzikom, dok najmanju zapreminu imaju osobe koje ne sviraju ni jedan muzički instrument.

 

 

DA LI BRŽI RITMOVI PODSTIČU AGRESIVNOST?

Za kraj, potrebno je razrešiti jednu predrasudu koja kaže da brži ritmovi u kombinaciji sa žestokim notama podstiču agresivnost, međutim dešava se upravo suprotno. Naučnici su proučavali povezanost besa sa tvrdim zvukom i došli do zaključka da hard rok, hard kor, hevi metal, pank i drugi slični muzički pravci mogu da deluju umirujuće, jer učesnici u istraživanju se nisu osećali samo smireno, već ih je muzika nadahnula i inspirisala.

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima. 


1 thought on “Zašto nam je muzika važna?”